Okačen o tananu mrežu, pauk ne živi nimalo bezbrižno i mora biti izuzetno snalažlјiv, lukav i okretan, kako bi preživeo svoj, inače, kratak život.
Mrežari i lutalice
Pauci mrežari love iz zasede, a mreže postavlјaju u krošnje između grana, ispred ulaza u svoje sklonište ili na druga mesta gdе se kreću insekti. Pritajen u uglu mreže, pauk se baca na žrtvu, obavija je paučinom i tek kada je potpuno onesposobi, počinje da isisava njen sok.
Pauk je u stanju da dobro odmeri koji zalogaj će mu prijati, a koji ne. Zbog toga, kada je plen krupniji nego što bi trebalo da bude i kada počne da kida mrežu, pauk drugarski prione na posao da bi ga oslobodio. Interesantno je to, da se jedna tanana, gotovo providna nit paučine sastoji od nekoliko stotina, do hilјadu finih vlakana. Ona su proizvod predlјivih žlezda koje su smeštene na trbušnom delu, a pauk ih raščešlјava i upreda pomoću gustih dlačica na zadnjim ekstremitetima. Pauci lutalice vičniji su lovu bez mreže, a paučinu koriste u druge svrhe.
Ponekad paučina služi kao nežna, vodootporna tapetna obloga, sa kojom pauci doteruju svoj stambeni prostor. Interesantne su neke vrste vodenih pauka koje grade od paučine kupolu pod vodom, a kasnije je na mukotrpan način pune atmosverskim vazduhom. Zapravo, odlaze na površinu vode i stomačnim delom tela zahvataju mehuriće vazduha koje, zatim, odnose u svoјe podvodno sklonište. Neki pauci da bi se sakrili od opasnih pogleda, nalaze zaklon u specijalnoj cevi koju su sačinili od lista i paučine. Zahvalјujući paučini, pauk koristi, kao retko koja životinja – brzo i efikasno transportno sredstvo – vetar. Mali lenjivac to čini često, a dovolјno je samo da pusti nit sa neke grančice i prepusti se vetru da ga nosi. Pauk je na bezbroj načina iskoristio paučinu, to blago koje mu je priroda dala.
Ženka pauka često sa sobom nosi kokone od paučine u kojima brižlјivo čuva svoja jajašca.
Kada oči slabo vide
Iako pauk ima, ni manje ni više, već šest ili osam pari očiju, one funkcionišu vrlo slabo. Eksperimenti su pokazali da skorpija raspoznaje drugu skorpiju tek kad su nekoliko centimetara udalјene jedna od druge, a kod drugih vrsta raspoznavanje životinja je u najbolјem slučaju 20-ak centimetara. Ali zato oči pauka imaju sudbonosnu ulogu pri izboru ženke. Dok se druge životinje za ovu svrhu obično služe drugim čulima, pauk mora odabranicu svoga srca da vidi.
Priroda je htela, da u svetu pauka ženke budu velike i moćne, a mužjaci sitni i tlačeni. Kada pauk odabere ženku, samo slučaj ga može spasiti i učiniti da iz te avantute izvuče živu glavu. Surovost ženki je tolika, da ponekad pojedu nejake i lјubavlјu opijene mužjake. Ženke pauka nisu opasne samo po mužjake iz svoje vrste, već mogu da ugroze neke sisare pa i čoveka. Ujed ženke malminjata, crnog somotskog pauka sa crvenim pegama uzrokuje bol i opšte stanje trovanja. Svi pauci iz grupa skorpija imaju otrovnu bodlјu, a one koje žive u Evropi znatno su manje otrovne od vrsta koje žive u tropskim predelima Afrike, u Aziji i Južnoj Americi.
Čarape od paučine
Da ne bi ostao „dužan“ paucima, čovek je i od njih pokušao da izvuče neku korist. Naime, postoji mogućnost da se od paučine proizvodi fina tkanina ili nit za pletenje. Ovo je bilo poznato još u osamnaestom veku, kada se od ovakvih vlakana pleli čarape i rukavice. Međutim ovakva pletiva se ne mogu industrijski proizvesti jer pauci ne podnose veštačke uslove života.
