Domaći vrabac je veoma žilav i uprkos malom stasu snažniji je i lukaviji od većine drugih ptica. Vrabac je jedinstvena ptica i zbog svoje sposobnosti prilagođavanja opstaje i živi čak i u ledenom Siburu ali i na nesnosnim vrućinama arapske pustinje u beduinskim selima. Nijedna ptica na svetu nije toliko prilagođena čoveku kao domaći vrabac. Pratio je graditelje železničke pruge do Laponije, a kada je građena transsibirska pruga stigao je i do Kine. Zbog tih svojih osobina dobio je nadimak „leteći miš“.
Domaći vrabac je sledio evropske koloniste u Južnu Ameriku, Australiju, Novi Zeland. U Severnu Ameriku je stigao sredinom 19. Veka. Evropski doseljenici su ih doneli sa sobom.
Novi doseljenik je kasnije izazvao velike nezgode. Kao što to obično biva, nova vrsta u novoj ekološnoj sredini neretko izazove tragedije. Snažan domaći vrabac je istisnuo više vrsta ptica, razorio im gnezda izbacio iz njih jaja i maldunce.
Domaćeg vrapca često ne razlikuju od poljskog vrapca iako je razlika vrlo uočljiva: poljski vrabac je na vrhu glave obojen riđosmeđe a na oba obraza ima po jednu crnu mrlju. Domaći vrabac je takođe i krupnije građe.
Mozak domaćeg vrapca je za jedan gram teži od mozga ostalih ptica iste veličine. Pamtna je to životinja. Ostaje na sigurnom rastojanju od čoveka i retko mu se približuje bliže od jednog metra. Neki su i oprezniji.
Kada se u proleće pare, može vam se učiniti da jedna ženka ima veliki broj udvarača. To je donekle istina, međutim ženka rasteruje zaljubljene mužjake, zato što domaći vrabac živi u nekoj vrsti „trajnog braka“, i kada jednom odabere partnera to je za čitav život.
Hrani se semenkama i insektima, obično manjim leptirima. U proleće, hrana mu je nektar iz cveća. Hrani se paucima, ali i voćem. Mlađi vrapci se hrane larvama insekta.
Glavna hrana domaćeg vrapca su žito i semenje koje zadrži dovoljno belančevina za razvoj mladunaca. Hrana mladunaca mora biti 60% životinjskog porekla, dok je za odraslog vrapca dovoljno 5%.
Još nekoliko zanimljivosti o vrapcima
Danas je poznato više od 12 vrsta domaćeg vrapca, prisutan je i kao kućni ljubimac kod nekih ljudi.
Vrabac je najrasprostranjenija ptica na svetu, iako se u mnogim zemljama njegov broj značajno smanjio.
Po jednoj budističkoj legendi, kad je Buda doživeo duhovno buđenje i setio se svih pređašnjih reinkarnacija sva su se živa bića došla pokloniti. Vrapci su došli posljednji, pa im je za kaznu svezao noge. Od tog doba vrapci skakuću.
U Bibliji se na nekoliko mesta spominju vrapci.
U nekim zemljama (posebno u zemljama u kojima su vrapci retki) se ponekad u Zoološkim vrtovima mogu naći primerci domaćeg vrapca.
Vrabac je nezvanični simbol Beograda.
Vrabac sa opancima i šajkačom na glavi je zaštitni znak Vrnjačke Banje.
