Tukan, jedna od najzanimljivijih ptica na svetu, ima svoje prirodno stanište u Srednjoj i Južnoj Americi. Preko 40 vrsta Tukana obitava u šumovitim predelima od Meksika pa sve do Argentine. Žive u Andima, u toplim regijama ovog planinskog lanca i to na velikoj nadmorskoj visini od oko 3.000 metara. Najviše ih je na severu Južne Amerike, u nepreglednim prašumama Amazonije. Ima ih i na Karibima. Žive u šumam, u gustim krošnjama drveća, uglavnom zajedno sa mnogim drugim vrstama životinja i ptica.
Ptica prepoznatljivog izgleda
Tukani su karakteristični po svom ogromnom kljunu jarkih boja, i po neobičnom perju, najčešće crnom, i najčešće u kombinaciji sa žutom, zelenom ili belom bojom na pojednim delovima. Zbog takvog specifičnog izgleda, tukan je lako uočljiva ptica. Na njih obraćaju pažnu svi, a naročito naučnici. 
Najupečatljiviji deo tela kod tukana je svakako njegov kljun. I to ne bez razloga. Tukani imaju najveći kljun od svih ptica, ako se uzme u obzir srazmera sa njihovim telom. Dužina prosečnog tukanovog kljuna je skoro polovina celog tela, a kod pojedinih vrsta kljun čak ima istu dužinu kao ostatak tela. Kljun, zavisno od vrste, može biti dugačak od 30 do 60 cm.
Zašto tukani imaju veliki kljun?
Kljun ove ptice već je dugo predmet interesovanja prirodnjaka. Još je davno utvrđeno da je kljun tukana sačinjen od karetina, sastojka koji se takođe nalazi u kosi i noktima, zbog čega je snažan, ali lagan i ne predstavlja teret za pticu. Građen je u slojevima, a u njegovoj unutrašnjosti nalazi se penasta membrana. Takođe, odavno se zna da svoj dugi kljun tukani koriste za ishranu i on im naročito pomaže da budu superiorni u odnosu na druge ptice koje jedu voće.
Međutim, jedno naučno istraživanje od pre desetak godina otkrilo je prioritetnu namenu jednog tako velikog i neobičnog šarenog kljuna.
Grupa kanadskih naučnika vršila je ispitivanja u Brazilu, i u tu svrhu koristila tzv. toplotne kamere (kamere koje reaguju na temperaturu vazduha). Na kamerama je ostao zapis koji jasno pokazuje na kom principu funkcioniše tukanov kljun.
Uporedo sa promenom temperature vazduha, kljun tukana menja svoju boju. Kada se temperatura vazduha penje, tukanov kljun dobija svetliju boju i iz njega se širi toplota koja ima višu temperaturu za nekoliko stepeni u odnosu na temperaturu u okolini. Međtuim, kljun tukana reaguje potpuno suprotno ako ptica leti duže od nekoliko minuta. Tokom letenja, kod ptica raste prokrvljenost, a kod tukana to omogućava da značajne količine krvi dospeju u njegov veliki kljun. Tada kljun počinje da se hladi, što omogućava i čitavom telu koje je izloženo fizičkom naporu da se rashlađuje i tako značajno olakšava let ptice.
Opšta karakteristika ptica je da se ne znoje, a za regulisanje temperature tukani koriste upravo kljun, kroz koji struji krv. Pošto kljun nije izolovan, on deluje kao regulator, omogućavajući nagle promene temperature. Tako kljun tukana radi na bukvalno istom principu kao i termostat u grejnim uređajima.
Tukani su osetljive ptice, i nedostatak toplote tokom sezone niskih temperatura veoma teško podnose. Zato one spavaju pokrivajući krilima kljun, a rep uzdižu da stoji uspravno kao dodatni štit od gubitka toplote.
Još jedna zanimljivost o kljunu tukana vezana je za sezonu parenja. U tom periodu kljun ptice postaje i do četiri puta topliji od svoje normalne temperature, što ga čini najvećim otvorenim izvorom toplote koji je do sada otkriven.
Tukanov glas
Ova prelepa ptica poznata je i po svom prodornom glasu. Tukanov glas ječi prašumom sve do 750 metara udaljenosti. To je upečatljivo, prodorno trubljenje, koje tukani izvode na specifičan način, zabacujući glavu unazad i jako otvarajući svoje ogromne kljunove.
Tukani kao kućni ljubimci
Neki ljudi čak gaje tukane kao kućne ljubimce. Veoma brzo se adaptiraju na nove životne uslove i lako se pripitome. A onda se zaista osećaju kao kod kuće. Počnu da piju vodu iz čaše vlasnika, kljunom uzimaju hranu iz tanjira, ili čak iz vlasnikovih usana, a lako ih je i razmaziti.
Toko – najveći tukan
Najveća vrsta tukana su toko tukani. Zajedno sa repom, njihova dužin iznosi skoro 64 cm. Toko ima kljun koji obuhvata 30 do 50 procenata ukupne površine tela ptice.
