Puževi žive na vlažnim i senovitim mestima. Tokom dana se kriju, ali rado šetaju noću, posle kiše ili rano ujutru po rosi. Svi puževi raspolažu sa po jednim ili dva para pipaka. Takođe imaju i po jedan par očiju koje su smeštene na vrhovima ili u samom korenu pipaka. Imaju i usta, obično smeštena neposredno na stomak. Na samom početku usnog otvora imaju oštre zubiće, pomoću kojih mogu da seku tanane biljke u moru.
Pipci i zubići
Pipci ili rogovi su vrlo važni za puža. Na njima se nalaze puževe oči. Donji pipci su čulo dodira i mirisa.
Puž ima zube i to mnogo, samo što su raspoređeni na jeziku. Pomerajući jezik napred-nazad, on melje svoju hranu – lišće i plodove biljaka. Ne postoje „puževi“ i „pužice“. Svaki puž je istovremeno i mužjak i ženka. Većina puževa polaže jaja. Puž snese jaja u junu, a posle tri nedelje izlegu se mali. Postoje i neke vrste puževa koje rađaju žive mladunce.
Kućica
Postoje dve vrste puževa, prva grupa ima zaštitni plašt u obliku ljušture koji štiti njihovo meko telo – kućicu a druga grupa su puževi golaći, čija je zaštitna opna samo mekani plašt. Šare i boje kućice se uklapaju sa bojama okoline. Zimi se puž uvlači u kućicu i spava. Svoj ulaz zatvori pljuvačkom koja se stvrdne i liči na poklopac. Kućice su različitog oblika i veličine, a nastaju od sekreta koje luče puževi. Na taj način stvara se spirala, kako puževi rastu.
Stopalo
Puževi imaju jako i mišićavo stopalo sa donje strane trbušnog dela, puž se pomoću njega kreće. On stalno ispušta lepljivu i svetlucavu sluz oblažući njome svoje stopalo. Tako puž lagano klizi. Zahvaljujući toj sluzi i mišićima ki se pomeru kao talasi, on može preći preko oštrih predmeta, a da se ne povredi.
Gološkržni zlatni puž
Puževi golaći (morski puževi) su srodnici običnih morskih puževa ali nemaju ljušturu. Često su veoma živih boja. Ova vrsta ima par izraštaja nalik na rogove i busen pernatih škrga na leđima. Uglavnom se hrane sunđerima.
Zanimljivosti o puževima
– puž može grickati otrovnu pečurku i neće se otrovati;
– rekli smo da puževi imaju zube ali ne i koliko, verovali ili ne neke vrste puževa imaju i po 20000 zuba;
– puževi mogu živeti u rekama i morima;
– u Africi žive džinovski puževi;
– Neke vrste puževa su izuzetno otrovne, primer je tzv. Konusni puž čiji je otrov izuzetno otovan i može biti smrtonosan čak i za čoveka pa se ubraja među najotrovnija stvorenja na svetu;
– ljudi koriste puževe u ishrani (u nekim zemljama meso vinogradarskih puževa, i nekih vrsta morskih puževa, smatra se pravom poslasticom);
– neke vrste puževa, kao na primer „ostrugino svrdlo“ hrane se životinjskom hranom;
– puževi mogu živeti i do 25 godina;
– drozd je ptica koja se hrani puževima razbijajući njihove kućice o kamen;
