Početna Zabava Radoznalac Zanimljivosti o rodama – gde se rode sele u jesen?

Zanimljivosti o rodama – gde se rode sele u jesen?

2335
0
PODELI
foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Evropa je stanište za dve vrste roda – bele i crne. Belih roda ima više, one žive u naseljenim mestima ili u njihovoj neposrednoj blizini, a ređe daleko od njih. Gnezde se na odžacima i krovovima kuća, na drveću, dalekovodima, tornjevima, pa čak i u slami. Nasuprot njima, crne rode žive na malo većoj distanci od čoveka, najčešće u vlažnim šumama. Međutim, iako je njihov život skrovit i tajnovit, crne rode su danas retke. U Srbiji ih štiti zakon, kao ugroženu vrstu.

Mladunče bele rode

Rode doživljavaju polnu zrelost u trećoj godini svog života. Kada jednom počnu da se legu, svake godine se vraćaju na staro gnezdo kako bi ponovo odgajile mladunce. Bele rode se ležu jednom godišnje. Snesu najmanje 3 a najviše 6 jaja. Nakon toga, naredna 34 dana na jajima leže i ženka i mužjak. Kada taj period prođe, mužjak prepušta brigu o jajima majci.

foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Mladunci se izlegu posle 9 nedelja. Ubrzo zatim napuštaju gnezdo i počinju da uče da lete, da jedre i da love. Već krajem jula meseca, većina mladunaca potpuno je sposobna za samostalan let i pribavljanje hrane. Tada se mladunci uglavnom okupljaju na livadama sa puno vlage, blizu bara i jezera, jer tu ima dosta hrane za njih. Oni se obilno hrane kako bi ojačali i stasali za dugo i teško putovanje u toplije krajeve koje im predstoji.

Selidba roda

Mladunci sredinom avgusta počinju da formiraju jata i kreću na put prema svom privremenom zimskom staništu. Njihovi roditelji, stare rode, na ovaj put kreću nešto kasnije, u prvoj polovini septembra.

U Srbiji najviše roda ima u Vojvodini. One lete pokraj reka, nizvodno, dok ne stignu do Dunava, pa odatle preleću Đerdapsku klisuru i Staru planinu i stižu do doline Marice u Bugarskoj i dalje do reke Tundže čiji ih tok vodi do Bosforskog moreuza. Odatle jata roda nastavljaju svoj let u uskoj formaciji i tako preleću područje Bliskog istoka, odnosno države Siriju, Liban, Izrael i Jordan, pa dalje lete preko Sinajske pustinje i Sueckog zaliva, sve do Egipta, tačnije do doline Nila.

Na Nilu menjaju svoju formaciju, i u širokom pojasu prate dolinu reke, pa zatim nadleću teritoriju Sudana, Etiopije, Ugande, Kenije, a poslednja odredišta pre prelaska na južnu poluloptu zemljine kugle su Tanzanija, Zambija i Mozambik. Svoj put završavaju negde sredinom novembra, kada stižu na svoje krajnje odredište – u Južnu Afriku.

Povratak kući

Rode spadaju u mesoždere. Njihova glavna hrana kod nas su žabe, zmije, miševi, hrčci i drugi mali sisari. Ređe, hrane se i raznim insektima, gusenicama i bubama. Njihova najčešća hrana dok borave u Africi su skakavci. Tokom oktobra i novembra meseca u Africi je proleće, kada počinje period kiša. Zbog kiše se tada u Južnu Afriku sjati mnoštvo skakavaca, čitava invazija, pa rode uživaju u izobilju svoje omiljene hrane. Međutim, u januaru se skakavci povlače na sever i tada rode počinju da se spremaju za povratak sa zimovališta u svoja gnezdilišta. Vraćaju se istim putem, ali ovoga puta kreću se nešto brže. U martu stižu kući i tu počinju da se gnezde.

foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Afrička lutanja

Ovaj put kojim rode lete do zimovališta i natrag utvrđen je zahvaljujući prstenovanju, koje je isto tako ukazalo i na činjenicu da se mlade rode ne vraćaju u svoje gnezdilište u prve dve godine, odnosno dok ne dostignu polnu zrelost. Tokom te dve godine one uglavnom lutaju po Africi.

Dužina puta koje rode pređu je 12.000 kilometara u jednom pravcu. Dok to dugo i iscrpno putovanje traje, rode bivaju izložene raznim opasnostima, pa često i stradaju. Naročito su ugrožene mlade rode. Samo jedna od deset mladih roda uspeva da se vrati kući nakon tri godine. Zato su rode u mnogim evropskim državama danas dosta proređena vrsta, a u nekim njihovim prirodnim staništima ih, na žalost, više uopšte ni nema.

Rode prosečno žive 15 godina.

 

OSTAVITE ODGOVOR