Šaran vodi poreklo iz istočne i srednje Azije. Kinezi su ih odgajali u jezerima još pre 2500 godina. Evropski misionari su šarana preneli u Evropu, a u 16. veku je stigao u danske manastire. Šaran je vrlo oprezna riba, ne grize uvek udicu ribolovaca. Jako je izdržlјiv, snažan, i raširen je u mnogim zemlјama. Javlјa se u Evropi, Aziji, Africi a od 1870-tih godina i u SAD. Sada ga možemo naći u svim rekama i slatkovodnim jezerima čitavog severno-američkog kontinenta.
Šaran je snažna riba širokog tela. Telo šarana može biti veliko od 50 do 100 cm, prekriveno je krljuštima. Šaran ima krupnu glavu na kojoj su usta okružena sa četiri izraštaja u vidu brkova. Mresti se od aprila do maja, kada izbacuje od 200000 do 700000 jajašaca koja se razviju za 8 dana. U plitkoj vodi polaže jaja koja ostaju zalepljena za biljke sve dok se ne izlegu. Šaran je izdržlјiva riba, preživlјava i u vodama siromašnim kiseonikom.
Viševekovnim uzgojem stvoren je čitav niz vrsta različitih po obliku krlјušti i boji. Zapravo razlikujemo tri kultivisane vrste. U Aziji je veoma rasprostranjen uzgoj šarana. U Japanu gusto naselјenoj zemlјi, potrebu za belančevinama uglavnom pokriva baš ova riba.
U našoj zemlјi šaran je najučestalija riba. Naravno, nije dozvolјen ribolov na šarana u toku cele godine. Isto tako, moraju se vratiti u vodu ribe manje od 30 cm.
Šaran može da doživi stotu
U Kaspijskom jezeru često ulove šarane teže od 25 kilograma. Često živi duže od ostalih životinja. Prosečna starost mu je od 30-40 godina a neki primerci mogu doživeti 70 pa čak i 100 godina.
Hranu cedi iz mulјa
Telo šarana je prilagođeno tome što hranu crpe iz mulјa na dnu. Usta su izdužena a ždrelo se samo zatvara. Na taj način se stvara „komora niskog pritiska“ gde uvlači mulј koji sadrži larve i druge životinjice koje potom procedi iz mulјa.
Šarane u jezeru možemo navići da se hrane ulјanim pogačama, hlebom i kuvanim krompirom. U Japanu jedna vrsta jede vodene bilјke. Nјih uselјavaju u jezera gde su se vodene bilјke mnogo razmnožile.
Šaran više voli stajaće vode ili reke sporijeg toka, koje se leti jako zagreju. Krajem jeseni šarani prestaju da se hrane i skuplјaju se u grupama na mulјevitom dnu. Ovde se nepokretno odmaraju na temperaturi od 6 stepeni ne pokrećući ni škrge. Temperatura vode ispod 4 stepena je već opasna za njihov život.
