Pomislite na to da i najstrašnije stvari od detinjstva do starih dana, mogu imati svoju pitomu notu. Da smo se kao mali zapitali koliko godina ima Baba Roga, koje joj je boje donji veš, ili da li je kao mala sisala prst, ne bismo je ni shvatali tako ozbiljno. Isto je i sa zubarima i odlaskom kod zubara. Često zaboravljamo da smo deca savremenog doba kojima je omogućeno da zubare posećuju uz muziku, anesteziju i prijatan izgled. Niko, ali baš niko ne bi voleo da prisustvuje seansi kakva je ona na poznatoj reklami iz devedesetih godina.
Danas, na sreću, imamo uslove kakve niko drugi nije mogao da zamisli. Zato, pre nego što se uputimo kod zubara na redovni pregled, preporučujemo vam da sa nama krenete na jedno malo vremensko putovanje, ne biste li olakšali ovaj proces sebi, ali i svom detetu uz korisne zanimljivosti o zubima i zubarima generalno. Već smo pisali o konkretnim savetima kako ublažiti strah deteta od zuba, ali ove zanimljivosti mogu biti sjajna ideja da opustite dete još više i pokažete koliko zubar zaista ne mora biti strašan.
Hajdemo da zagrebemo ispod površine zubarstva i vidimo kakve se to istorijske ali i savremene istine kriju iza pojmova zuba i stomatologije. Savremene stomatološke ordinacije nude pregršt mogućnosti da vam popravka zuba bude prijatnija, a pogotovo za decu. Ipak, nije oduvek to bila praksa.
Jedan od prvih ljudi koji su ustoličili stomatologiju u Srbiji, direktor Zubotehničke škole u Beogradu, Boro Pavlović napisao je: “Poznato je da se raniji zubni tehničar stvarao na zanatski način, učenjem kod privatnih zubnih lekara i zubara. Šegrtovanje nije baš počinjalo po ordinacijama, nego po tadašnjim majstorskim radionicama, docnije nazvanim zubotehničkim laboratorijama, i to, kao u Francuskoj, u doba Kloda Martena, od čišćenja prostorija pa dalje.“
Prvi implanti su stariji više od milenijuma
Zamislite situaciju u kojoj imate zube nalik mamutovim ili slonovim kljovama. Šalu na stranu, prvi drevni dentalni implanti vraćaju nas u vremena od pre nekoliko milenijuma. Parčići školjkine ljuske ugrađivani su Majanskim ženama u vilicu da bi izgledali kao ljudski zubi. Zahvaljujući brojnim istraživanjima i napretcima u nauci, na svu sreću, danas zubni implanti izgledaju mnogo pitomije. Podrazumeva se, ugrađuju se nebrojeno puta lakše i bezbolnije.
Zubi su zapravo najjači element ljudskog tela
Najjača supstanca koja postoji u ljudskom telu nalazi se baš u ustima. Ovo ne treba da vas ohrabruje da uzaludno arčite svoje zube otvarajući njima pivske flaše. Naravno, nije loše znati da je zubna gleđ najizdržljivija supstanca u telu. Nažalost, zbog stalnog žvakanja, trenja tokom spavanja, izlaganja zuba raznim pritiscima, i gleđ se vremenom oštećuje. Zubna je gleđ jača od čelika, ali se nažalost može pokvariti, a važno je znati da su zubi zapravo povezani sa svakim organom u telu.
Pranje zuba – obaveza ili mogućnost?
Na žalost, mnogo ljudi pranje zuba prihvata tek kao opcionu mogućnost, a ne kao obavezu koju mora ispunjavati kako bi prokrčio put zdravlju. Statistika kaže da svega jedan u četiri odraslih pere zube onako kako je preporučeno. Svakoga dana, makar dva puta po dva minuta. Prosečna osoba očetka zube između 45 i 70 sekundi. Ukupno, oko 38 dana čovek provodi perući zube tokom života.
Koliko je zuba u vilici zapravo?
Ako ste se ikada zapitali koliko zuba broji ljudska vilica – odgovor je 32. No, koliko se ljudi može zaista pohvaliti ovim brojem zuba? Psi, na primer imaju 42 zuba, dok mačke imaju 30. Armadilo je životinja koja ima čak 104 zuba, dok žirafe imaju zube samo na donjoj vilici.
Ko je najstariji poznati zubar u istoriji?
Dolazimo do teme koja nas je sigurno na početku ovog teksta naterala na razmišljanje. Ko je najstariji zabeležni zubar? Hesi-Re iz Egipta je živeo pre više od 5.000 godina. Ne želimo da previše nagađamo kojim je metodama ovaj čovek lečio zube, ali svakako mislimo da nisu bile napredne kao današnje. Prvi zvanični ženski zubar bila je Lusi Hobs koja je rođena 1833.
Mit o Džordžu Vašingtonu i drvenim zubima
Zanimljivo je da ljudi umeju da osmisle priče koje nikada nisu proverene, a potom ih plasiraju kao zvanične. Da fake-news nije nastao juče, govori podatak da su drvene zube Džordža Vašingtona izmislili ljudi. Naime, govorkalo se da prvi američki predsednik ima zube od drveta, ali je istina malo drugačija, iako zaista jeste ostao bez zuba.
Naime, njegovi zubi bili su napravljeni od zlata, slonovače i drugih ljudskih zuba, a bili su nanizani na protezi koju je nosio. Da li je namera pripovedača i mitoklepača bila ta da omalovaži Vašingtona ili su mu zubi zaista ličili na drvene, niko ne može da zna, vekovima kasnije.
