Jedna cigarete sadrži preko 600 različitih otrovnih supstanci, a da pritom nema ni jednu korisnu.
Na žalost sve je više mladih koji puše cigarete, puše čak i neka deca sa deset, jedanaest godina. Možete ih videti u skrivenim delovima školskog dvorišta, kada obično, jedna cigareta kruži. Tako to kreće. Puše čak i devojčice, mada rađe, tako se jedni pred drugima dokazuju i pokazuju svoju „hrabrost“, nekad i bunt.
To dokazivanje je gotovo nemoguće sprečiti. Naprotiv, ova pojava sve češće i jače privlači decu, uprkos razgovorima i edukacijama o štetnosti duvanskog dima.
U Srbiji je učestalost pušenja među ženama, kao i među mladima gotovo najviša u Evropi. Više od polovine mladih do 15. godine bar je jednom probalo cigarete, dok danas puši svaki sedmi omladinac (16%). U sopstvenoj kući je duvanskom dimu izloženo preko 70% dece i omladine.
Na koji način duvanski dim šteti organizmu, naročito mladom
U duvanskom dimu (koji potiče od izdahnutog vazduha pušača i duvanskom dimu koji se širi iz zapaljene cigarete) nalazi se preko 4 000 hemijskih materija, od kojih je i to 50 kancerogenih, uzročnika malignih bolesti. Pored njih, u duvanskom dimu prisutne su i druge toksične hemijske materije, kao što su ugljen-monoksid, azotni oksidi, aceton, arsen, amonijak, formaldehid, radon, polonijum 210, olovo i mnogi drugi.
Duvanski dim:
– sužava krvne sudove
– remeti srčani ritam, pogotovu u većim gradovima gde je vazduh i dodatno zagađen
– ubrzava starenje, dokazano je da čovek koji puši, brže stari i ima 20 puta veće šanse da se razboli
– uzrok je brojnih hroničnih oboljenja, naročito respiratornih organa
– uzročnik je velikog broja malignih bolesti
Pušenje je najveći pojedinačni uzrok smrtnosti stanovništva.
Oko 85% duvanskog dima odlazi u okolinu i kod osoba koje ga nevoljno udišu izaziva različite tegobe kao što je nadražaj nosa, grla i pluća, kašalj, kijanje, suzenje očiju, kijavica, glavobolja, da pomenemo same neke akutne i trenutne efekte izlaganja duvanskom dimu.
Stariji puše deca se guše
Kako ubediti, decu koja još nisu formirane i zrele ličnosti, kada odrasli sa toliko strasti uživaju u duvanskom dimu. Čak i kada nema para za osnovne žiivotne namirnice, i kvalitetan obrok, za cigarete se mora naći.
Deca koja svakodnevno posmatraju svoje roditelje, kako slatko zadime i sve nakako važno izgledaju, ne mogu savladati želju da tako isto budu veliki i važni, i brzo se ogluše o sve zabrane i prepreke. Stariji puše a deca se guše, udišući dim na koji se postepeno privikavaju i tako postaju prijemčiviji za drogu koju će ranije ili kasnije početi i sami da uzimaju.
Roditelji se ne smeju zavaravati da će njihovo dete biti drugačije, tu se uglavnom zatvara krug. Knjige, priče i zabrane nisu do sada mnogo vredele, a tako će izgleda biti i nadalje.
Na roditeljima je da ukoliko primete svoje dete sa cigaretom biju sami svoju bitku, kako psihološku, tako i medicinsku u saradnji sa lekarom. Što ranije dok dete još nije „stasalo“ u ozbiljnog pušača.
Ja sam pocela u prvoj srednje. Drugarica sa kojom sam se druzila od detinjstva je pusila. Izadjemo ona pali I tako sam opocela, i ja. Dugo sam se grebala i vise sam puckala. Od druge godine pocinjem ozbiljno da pusim. Uvlacim, pusim sve vise. Moji iako nepusaci ne brane mi da pusim kuci. Postane navika a I potreba. U trecoj godini palim na svakom odmoru bio mali ili veliki odmor, kuci dok ucik, gledam seriju samo palim jednu za drugom. Dosla sam na kraju trece do pakle na dan. Do kraja srednje sam stigma do 2 kutije, razlog kuci vise nizam gasila. Nekako sam uz pomoc psihologa prestala. Nedostaje mi mnogo