San je naophodan preduslov za normalan razvoj deteta i zbog njegove važnosti veoma je bitno da dete na vreme i u miru ode u krevet. Postoje brojni uzroci zašto dete uveče neće u kevet, a u ovom tekstu ćemo navesti samo nekoliko.
Dete neće uveče u krevet
Kako se pitanje odlaska dece u krevet odvija danas u jednoj našoj prosečnoj porodici? U onim porodicama gde ima više dece, ima mnogo toga zanimljivog preko dana, ali je odlazak na spavanje mnogo jednostavnije izvesti. U brojčano maloj porodici češće dolazi do izvesnih poteškoća pri odlasku deteta na spavanje. Starije dete (6-7) godina, koje je često i jedino, mora u toj situaciji ranije da ode na spavanje, u stvari pre odraslih.
Dvogodišnja do četvorogodišnja deca koja većinom još spavaju i popodne, često, međutim, nisu dovoljno umorna i orna za spavanje. Sa druge strane, odrasli bi rado odvojili bar malo vremena samo za sebe i rado bi se družili. Tako dete u stvari doživljava odlazak na spavanje kao isključivanje iz zabave odraslih tj. roditelja.
Zbog toga što se roditelji često žure da dođu i do svog nekog slobodnog vremena i osete malo mira posle napornog dana, dete se često prilično naglo i silovito odvlači od igre, od televizije ili kompjutera na večeru i kupanje pre spavanja. Roditelji nemaju dovoljno vremena da se tada pozabave detetom. Tako se dete užurbano stavlja u krevet, poljubi se (ili ne) i kaže mu se “laku noć”, gasi se svetlo, zatvaraju vrata i ono sad samo treba “lepo i brzo da zaspi” iako se glasovi, muzika i zvuci iz televizora (ili kompjutera) prolamaju kućom.
Mališan se tada oseća “odgurnutim” i pomalo i “odbačenim”! Ono je natmureno, žalosno, nije opušteno, srećno i vedro, što je u stvari najvažnija pretpostavka da brzo i lepo zaspi. Ne treba nikoga da čudi kad dete ustaje iz kreveta i neprekidno ulazi u sobu kod roditelja pod nekim izgovorom, i na taj način započinje “večernja borba” oko odlaska u krevet i spavanje.
Od velikog je značaja za dete da njegova ubeđenost u ljubav oba roditelja ne bude poljuljana. Dete će osećati da je ono roditeljima važnije od svake sportske emisije ili filma ili već bilo koje druge aktivnosti.
Telesni uzroci koji utiču da dete nevoljno odlazi u krevet
Mnoga deca premalo idu napolje na svež vazduh, mnoga deca svih uzrasta (pa i odrasli) imaju premalo prilika da se telesno zaista “potroše” i time zamore svoj organizam kako bi sama poželela odmor i san. Malu decu iz roditeljske komotnosti često previše dugo i nepotrebno voze u sportskim kolicima, umesto da ih puste da trčkaraju naokolo dok se ne umore. Naravno da je u početku vođenja za ruku, šetnja sa mališanom veoma naporna za oca i majku, ali je to jedan od načina da dete oseti potrebu za odmorom i snom. Praktikujte večernje šetnje na svežem vazduhu.
“Za kaznu moraš u krevet!” Detetu pretiti stavljanjem u krevet ili ga slati u neuobičajeno vreme za kaznu u krevet, potpuno su pogrešne i loše “vaspitne mere”, koje mogu čak da dovedu i do toga da dete omrzne boravak i spavanje u svom krevetu.
Krevet i spavanje za dete bi uvek trebali da budu njegovo sigurno “utočište”, kao što i san za odrasle predstavlja veoma često povratak u bezbednost.
Dete treba rado da odlazi na spavanje
Potrudite se da odlazak na spavanje detetu bude prijatan. Imajte na umu da je umornoj deci privlačno i prijatno ako to ne pretvorite u nekakvu neprijatnu dužnost. Budite veseli i odlučni. Obično je za dete dobro da ode na spavanje odmah posle večere, a pre nego što počne sa igrom.
Dok dete ne napuni 3 ili 4 godine, tačnije dok nije u stanju da samo voli da ide na spavanje, bolje je da ga sami odvedete ili odnesete nego da ga rečima terate u krevet.
Mala deca vole da im odlazak u krevet bude vezan za neki ritual. Primer je lutka koja se prvo stavi u krevet i dobro se ušuška. Zatim se u krevet stavi dete, pa se i ono dobro ušuška. Većina dece radije odlazi na spavanje ako ima neku igračku, životinju ili lutku koja će im praviti društvo u krevetu. Obično se mala deca vežu za određenu igračku, na primer za plišanog mecu ili zeku. Možete detetu ispričati i neku priču ili bajku, izrecitovati pesmicu ili nešto slično. Na ovaj način dete će osetiti ljubav i posvećenost i zaspati bez nekih većih poteškoća.
Često se deca plaše mraka i to ponekad bude glavni uzrok da napuštaju svoj krevet. Rešenje može biti ostavljanje uske trake svetlosti na vratima ili neke male upaljene lampe. Na ovaj način se može pomoći detetu da lako i brzo pobedi prirodni strah od mraka, koji se javlja tek u “magičnom uzrastu” između 3. i 5. godine života, a u kojem često i nekontrolisano buja dečja mašta.
