Većina životnih aktivnosti obavlja se korišćenjem obe ruke, ali obično jedna ruka pridržava predmet, a druga preciznije i veštije obavlja određene aktivnosti. Oni kojima je desna ruka spretnija su dešnjaci, ali ima i onih kojima je spretnija leva ruka. Takvi lјudi su levaci. Pošto svi lјudi imaju levu i desnu ruku, trebalo bi da je bar polovina spretnija sa levom a polovina sa desnom rukom. Ipak, na svetu ima neuporedivo više dešnjaka nego levaka.
Stručnjaci kažu da ako je kod deteta razvijenija leva polovina mozga, osoba je dešnjak, a ako je razvijenija desna strana mozga, on je levoruk, kao i da se to određuje još u prenatalnom periodu. Poznato je da se u porodicama koje imaju bar jednog levorukog roditelja 10 do 12 puta češće rađaju i levoruka deca.
Međutim nije sve tako kao što izgleda. Istraživanja su pokazala da levoruki muškarci čine 8 odsto, a žene oko 6 odsto anglosaksonskog područja. Levorukih Japanaca ima oko 4, a Japanki oko 2 odsto. Dok na primer samo 1,5 odsto Kineza piše i jede levom rukom. Više je nego očigledno da levorukost – i desnorukokost nije stvar samo motorike šake i funcionisanja mozga, već i tradicije, verovanja, vaspitnih postupaka.
Dešnjaci i zbog sujeverja
Maloj deci je potpuno svejedno kojom rukom drže olovku ili kašiku. Kad bismo ih pustili da sami odluče, velika je verovatnoća da bi neki od njih postali levoruki. Ali, tu se mešaju roditelјi, babe i dede, tetke i komšije …, i svi počinju da ubeđuju dete da uzme olovku, odnosno kašiku u desnu ruku. Što se kašike tiče, to je možda u redu. Kad više lјudi sedi za stolom, zgodno je da svi drže kašiku u ustoj ruci, da se ne guraju kada jedu. Ali kakve veze ima držanje olovke? Baš nikakve.
Nekada se verovalo da sve što je dobro ima veze sa desnom stranom – zato i postoji ona stara narodna izreka „ustao na levu nogu“ za nekoga ko je loše raspoložen. Kao da je ustao na dobru, desnu nogu, sve bi bilo u redu. I zato se verovalo da svi poslovi treba da se rade desnom rukom, da bi dobro ispali. Baš zato su decu učili da sve rade desnom rukom. A deca, su, kao i uvek, bila poslušna, i tako su skoro svi postali dešnjaci. Iz ovoga se može zaklјučiti da zbog sujeverja ima više značajno više dešnjaka nego levaka.
Danas više niko ne veruje u takve priče. Leva i desna ruka, i noga, i oko, jednako su dobri za sve što se njima može raditi. Prema tome, svejedno je da li je neko LEVAK ili DEŠNЈAK . Važno je da zna da piše. Jedino je nezgodno što ima lјudi koji su zapamtili te stare priče o lošoj levoj strani, pa misle da je biti LEVAK nešto loše.
Sve zajedno znači: Uopšte nije važno ko je spretniji i kojom rukom. Ima stvari koje se rade sa obe ruke, a kad treba koristiti samo jednu onda je baš svejedno kojom se rukom crta ili drži teniski reket. Od toga što je neko levak ili dešnjak ne zavisi ništa u životu. Jedino što će levake gledati sa čuđenjem oni koji još uvek pamte priče da je leva ruka „lošija“ od desne. Nјih treba podsetiti da je na toj, levoj strani srce svakog čoveka, levaka kao i dešnjaka. Možda je ono što se napiše levom rukom iskrenije i lepše, jer je bilo bliže srcu…
Zanimljivosti o levorukim osobama
– Najpoznatiji među levorukima su: Leonardo da Vinči, Napoleon, Mikelanđelo, Albert Ajnštajn, Betoven…
– Među levorukima ima više žena nego muškaraca.
– Levoruki imaju svoj dan i on se obeležava 13. avgusta, a tradicija je počela 1996. godine.
– Istraživanje je utvrdilo da više levorukih nego desnorukih ima koeficijent inteligencije 140.
– Kreativniji su: bolje se snalaze u umetnosti.
– Levoruki su bolji u multitaskingu nego desnoruki.
– Oni se brže oporavljaju od srčanog udara nego desnoruki.
– Bolji su od desnorukih u tenisu i boksu.
