Kulturno i istorijsko bogatstvo srpskog naroda, između ostalog čuva se i prenosi pomoću jedne od najlepših umetnosti – književnosti. Tako su vekovi teškog života i borbe za opstanak ostali najbolje upamćeni kroz stihove epskih narodnih pesama. Ono što čitaju današnje generacije trag je i obeležje jednog istorijskog trenutka, borbe za život, prava i slobodu.
Iako su epske pesme nazvane muškim, junačkim pesmama, jer pevaju o događajima, junacima, megdanima i podvizima, to ne znači da u njima nema i ženskih likova. U epskoj pesmi se pripoveda, postoji priča, naracija, ali tu priču dopunjuju i ženski likovi: majke koje jadikuju nad sudbinom sinova megdandžija, čekaju njihov povratak iz borbe i umiru od tuge; sestre koje iznad svega vole i slušaju svoju braću, ali koje su često žrtve samovolje silnih protivnika svog brata i ljube – izabranice čuvenih epskih junaka koje su se kroz pesme podelile u dve skupine. Jedne su one ljube sa uzvišenim moralnim vrednostima, koje verne sede u dvoru i strepe nad sudbinom svog supruga, mole se za njegov život i odbijaju da postanu žene, ljubavnice ili robinje silnih protivnika.
Iako ih snalaze razne nedaće, megdani se nižu, pritom je veliki rizik da postanu udovice ili samohrane majke, one ipak ne gube dostojanstvo i moral, ne usuđuju se da izdaju supruga, makar platile životom. S druge strane, postoje pesme u kojima uzvišene moralne vrednosti nisu svojstvene ljubama velikih junaka. Naprotiv, krase ih izdaja, preljuba, nemoral i nevernost. Takve ljube brzo zaborave svoje supruge kada odu u borbu, a iz straha da će ostati udovice, da će ih neprijatelj pogubiti postaju neverne, priklanjajući se neprijateljskoj strani.
Pozitivni ženski likovi u narodnim epskim pesmama
1. Dioba Jakšića
U ovoj pesmi pojavljuje se lik Anđelije koju muž dovodi u nezgodan položaj, ali ona uspeva da reši nesuglasice među braćom, a da pritom ostane odana svom mužu. Braća Jakšići, Dmitar i Bogdan, nakon što su svu imovinu podelili ipak nisu uspeli da se dogovore kome će pripasti soko i konj. Tom prilikom Dmitar naređuje svojoj ljubi, Anđečiji da mu otruje brata, a u suprotnom da ga ne čeka u dvoru. Težak položaj u kome se našla Anđelija govori i o pravima i slobodi koje su imale žene tog vremena, tj. da su morale biti pokorne svojim muževima i ukoliko ne bi ispunile njihove zapovesti, bile bi proterane iz dvora.
Anđelija ne želi da otruje devera, a sa druge strane svesna je da mora ispuniti muževljevu zapovest. Da bi spasila sebe, a i sačuvala ljubav među braćom, Anđelija postupa vrlo mudro. Dolazi na ideju da umesto da otruje devera, pokloni mu molitvenu čašu punu vina i zamoli ga da joj pokloni konja i sokola, što njen dever čini. Na taj način ona nije počinila zločin, a nije ni muža izdala, već pomirila braću i sačuvala svoj brak.
2. Jakšići kušaju ljube
U epskim pesmama nisu nimalo čudne svađe i nesuglasice među braćom. Međutim, često se javljaju i ljubomore između supruga dvojice braće, ali i mržnja snahe prema deveru. U pesmi „Jakšići kušaju ljube“, braća Bogdan i Dmitar Jakšić odlučuju da provere poštenje i dobrotu svojih supruga, Vukosave (Bogdanova žena) i Milice (Dmitrova žena). Vukosava pokazuje poštenje i ljubav prema deveru, a mužu Bogdanu predlaže da pokloni bratu Dmitru odelo za svadbu budimskog kralja, pritom želi da na sve načine pomogne. Milica pokazuje mržnju i nepoštovanje prema deveru Bogdanu, koji joj na kraju spasava život. U ovoj pesmi lik Vukosave dokazuje da suprugama nije bilo važano samo da neguju odnos prema muževima, već da podjednako vole njihove porodice (majke, sestre, devere), jer tako pokazuju još veću ljubav prema svojim muževima.
3. Smrt vojvode Prijezde
U ovoj pesmi pojavljuje se lik Jelice, verne i odane supruge vojvode Prijezde. Naime, turski car Mehmet tražio je od vojvode njegove tri najdragocenije stvari: sablju koja će moći sve da preseče, konja koji može sve da preleti i njegovu vernu ljubu koja će njemu postati žena i voleti njega. Vojvoda Prijezde ne dozvoljava ucene i pretnje. Zato je polomio sablju, ubio dragog konja i odlučio da se zajedno sa ljubom Jelicom ubije. Jelica bez razmišljanja pristaje na to, jer joj je draže da časno i dostojanstveno pogine nego da je ljubi i voli neko ko je druge vere i pritom je neprijatelj njenog muža. To dokazuje da su kroz istoriju žene bile u nezavidnom položaju i da su ih neprijatelji uvek posmatrali kao najdragocenije u svakom dvoru, verne, odane i kao majke i kao supruge i da su baš zato želeli da ih imaju kraj sebe.
4. Bolani Dojčin
U ovoj pesmi opevano je vreme propadanja stare države posle Kosovskog boja. Neprijatelji napadaju sa svih strana, čine stravične zulume i muče narod, čak je i čast devojaka dovedena u pitanje. Više nema junaka koji bi im se mogli suprotstaviti i zaustaviti takva mučenja i poniženja. Dojčin, iako je bolestan i nemoćan, ipak odlučuje da izađe na megan neprijatelju. Zato šalje svoju vernu ljubu da kod Petra kovača da mu potkuje konja na veresiju. Međutim, kovač to odbija, želi zauzvrat da ga ljubi i voli Anđelija. Ona je ogorčana takvim ponašanjem. Ne može da veruje da neko može da pomisli na tako nešto. Bez razmišljanja odbija da bude neverna svom mužu. Za nju dostojanstvo i čast nemaju cenu. Odbija Petra kovača, vraća se u dvor povređena i ponižena, a nakon toga sve je ispričala mužu. Nekon nekog vremena, Dojčin je pobedio na megdanu i odlazi kod Petra kovača kojeg ubija jer mu je ponizio ženu, a njegove oči nosi njegovoj vernoj ljubi. U ovoj pesmi lik Anđelije dokazuje vernost i odanost žena muževima i kada su bolesni i na samrti, i kada su svesne da mogu poginuti na megdanu.
Negativni ženski likovi u narodnim epskim pesmama
1. Banović Strahinja
Pravi primer pesme u kojoj najviše dolazi do izražaja nevernost i izdaja supruge junaka jeste pesma „Banović Strahinja“. Junak kakav je Banović Strahinja doživljava da mu Vlah-alija opljačka dvor, maltretira majku i odvede suprugu u svoj šator. Takav postupak predstavlja veliko poniženje i uvredu, a pogotovo odvođenje i obljuba supruge. Ban je spreman da preduzme sve što je potrebno da sačuva čast svoje supruge, ubije Vlah-aliju i spase suprugu. Međutim, njegova supruga ispada ne samo neverna, već i bezobrazna i pakosna.
Umesto da pomogne suprugu koji je došao da je spase ona pomaže neprijatelju, Vlah-aliji, i ne razmišlja o tome sa kim je u braku i čija je supruga. Naprotiv, ona dodaje oružje Vlah-aliji kako bi ubio Banović Stahinju. U trenutku kada je ona izdala muža i odbila da mu pomogne, banu pomaže njegov pas, Karaman. Izdaja koju je ban doživeo od supruge teža je od megdana sa Vlah-alijom. Ipak, ban ne želi da je ubije niti da je kazni, već je postiđenu vraća u dvor.
2. Bog nikome dužan ne ostaje
U ovoj pesmi pojavljuje se lik Pavlovice, zlobne i pakosne žene jednog od dvojice braće, tj. Pavla. Ona ne voli Pavlovu sestru Jelicu. Njena mržnja ima cilj da Jelicu posvađa sa bratom, gde ona ne bira načine kojima će to učiniti. Zato ubija Pavlovog konja i sokola, ali onda kada je videla da to nije dovoljno, ubija i rođeno dete za čiju smrt optužuje Jelicu. Jelica je nepravedno kažnjena, ali i Pavlovicu nakon nekog vremena sustiže kazna – razbolela se i umrla. To je bio jasan dokaz da je svako zlo kažnjivo i da pravda uvek mora izaći na videlo.
3. Nevjera ljube Grujičine
Lik Maksimije, Grujičine supruge predstavlja ne samo lik neverne žene, već i loše i nesavesne majke. Ona pomaže Turcima, Grujičinim neprijateljima jer je lakoverno i bez razmišljanja poverovala da će joj život biti lepši sa njima nego pored muža i sina. Ponaša se kao da ih nikada nije volela, što potvrđuje i scena u kojoj njen sin Stevan plače jer je gladan, a ona ne reaguje na to već se bezosećajno ljuti na njega. Dakle, ona nije samo izdala supruga, nego i sina. Njeno ponašanje je potpuno neopravdano. Vrhunac njene izdaje i prevare odnosi se na situaciju kada ona leže u postelju sa trojicom Turčina, dok su njeni sin i muž bespomoćni. Grujici pomaže mali i nejaki sin, umesto da mu pomogne supruga. Lik Maksimije oslikava nevernost, izdaju, zaslepljenost pred obećanjima neprijatelja, a pored toga, nije samo neprijatelj svom mužu, nego i sinu.
