Prema tvrdnjama stručnjaka, u trenutku kada se rodi, čovek ima gotovo jednak broj nervnih ćelija kao što će imati i kada odraste i koje će koristiti do kraja života. Sinapse (veze) između moždanih ćelija stvaraju se u najranijem detinjstvu, a da bi ih bilo što više potrebno je stimulisati njihov razvoj. Ako dete ne dobija dovoljno signala iz spoljašnjeg sveta, neke sinapse se kod njega nikada ne razviju, čime drastično raste rizik od razvojnih smetnji. Zato je od ključne važnosti da roditelji budu upućeni u to kako se razvija i raste detetov um i na koji način mogu da podstiču razvoj inteligencije kod dece.
Sa druge strane, potrebno je imati na umu da je svako dete posebno, i razvija se onako kako to njegovom organizmu i mozgu odgovara. Zato nije dobro forsirati niti jednu kognitivnu (saznajnu) funkciju, jer tako možemo preopteretiti dete i izazvati razne vrste tegoba, kao što je recimo nesanica.
Vrlo je bitno shvatiti da je svako dete tek u određenom uzrastu spremno da savlada određenu veštinu i da nešto razume. Zadatak roditelja je da blagovremeno prepoznaju kritičan period za razvoj određene sposobnosti ili veštine i da tada, dakle u pravom trenutku, stimulišu taj razvoj.
Iako se mnogim roditeljima, naročito neiskusnim roditeljima prvog deteta, ovaj zadatak čini kao preterano težak, ne postoje opravdani razlozi za strah. Potrebno je samo da pažljivo pratite potrebe vašeg deteta koje će ih uvek jasno iskazati i da pravovremeno odgovorite na sve njegove zahteve.
Značaj emocionalne inteligencije
Stručnjaci iz oblasti psihologije tvrde da bez EQ faktora (faktora emocionalne inteligencije) IQ faktor nema veliki značaj, tačnije da se EQ i IQ faktori uzajamno dopunjuju i zavisni su jedan od drugog.
Kada je reč o elementima uspeha u životu, naučnici tvrde da IQ ima tek oko 20% zasluga za uspeh, dok ostalih 80% zavisi od faktora kao što su pripadnost određenoj klasi, životna sreća, neurološki procesi u mozgu, a pre svega emocionalna inteligencija.
Kako se razvija emocionalna inteligencija
Samosvest je od ključnog značaja za emocionalnu inteligenciju. Emocionalna inteligencija je sposobnost da budemo srećni zbog onoga šta osećamo, a važna uloga samosvesti se ogleda u tome što nam ona omogućava samokontrolu.
U procesu vaspitanja i odgajanja deteta, ključni činioci za razvoj samosvesti su ljubav i nežnost. Bezrezervna posvećenost koju svaki zreo i odgovoran roditelj poklanja svom detetu jedan je od glavnih pokretača razvoja emocionalne inteligencije, a samim tim i celokupnog intelektualnog razvoja deteta.
Pažnja je najvredniji poklon
U današnjim životnim uslovima, roditelji često nemaju dovoljno vremena da se posvete deci, pa pokušavaju da poklonima kompenzuju vreme koje provedu na poslu, van porodice. Međutim, to je pogrešno. To možda jeste način da roditelji umire grižu savesti zato što se ne posvećuju dovoljno deci, ali svaki roditelj mora da zna da su roditeljska ljubav, nežnost i pažnja najvažniji za detetov normalan rast i razvoj.
Brojna naučna istraživanja dokazala su da su ljubav, pažnja i iskrena zainteresovanost i posvećenost roditelja detetu, daleko važniji faktori intelektualnog razvoja od, na primer, finansijske situacije u porodici ili brojnosti porodice.
Zato, potrudite se da bolje organizujte sebe i svoje obaveze, i sigurno ćete uspeti da pronađete dovoljno vremena koje ćete svakodnevno provoditi sa svojom decom. Zapamtite da deci nije potrebno previše da bi shvatila koliko ih volite i koliko brinete o njima.
Ruke u funkciji razvoja govora
Rezultati naučnih studija pokazuju da funkcije ruku veoma stimulativno utiču na razvoj govora. Sigurno su vam poznate situacije kada ljudi, u nemogućnosti da u trenutku pronađu pravu reč, koriste gestove ruku. Ili ste primetili da vaše dete dok crta ili piše isplazi jezik.
U mnogobrojnim istraživanjima jasno je utvrđeno da nivo razvijenosti dečjeg govora u velikoj meri zavisi od stepena formiranosti fine motorike i preciznih pokreta ruku. Naučno je dokazano pravilo da kada razvoj pokreta prstiju odgovara uzrastu deteta, razvoj govora je takođe normalan; i suprotno – kada razvoj fine motorike zaostaje, primetno je i stagniranje u razvoju govora . Stručnjaci smatraju da se formiranje važnih govornih zona u mozgu ostvaruje pod uticajem nervnih impulsa prstiju. Beba ili malo dete čiji su prstići dosta aktivni ima ogromne šanse da njen govorni, emocionalni i intelektualni razvoj bude normalan.
Evo kako možete da podstičete razvoj intelignecije deteta
Postoje mnogobrojni načini kako roditelji mogu da stimulišu razvoj inteligencije kod svog deteta. Koji ćete od tih načina kada primenjivati, zavisi pre svega od uzrasta deteta.
Bebe mlađe od 3 meseca
- Mazite svoju bebu što više. Naučici su dokazali u brojnim svojim istraživanjima da nežnost roditelja podstiče razvoj telesnih i psihičkih funkcija bebe.
- Kupite bebi igračke raznih boja i stavite ih na mesto gde će ih beba uvek imati na oku.
- Puštajte bebi tihu, lepu i suptilnu muziku. Dokazano je da klasična muzika stimuliše rad mozga.
Bebe od 3-6 meseci
- Kupite bebi pokretne igračke koje ona može da prati pogledom, na primer, vrtešku za krevetac.
- Redovno vodite bebu u šetnju na otvorenom, bar 30 minuta dnevno.
- Pričajte što više sa svojom bebom.
Bebe od 6-12 meseci
- Pustite bebu neka što više puzi. Ona na taj način najbolje upoznaje okolinu i svet.
- Priuštite bebi što raznovrsniju ishranu.
Dete od 12-18 meseci
- Dozvolite detetu da bude što više fizički aktivno i da se što više igra.
- Pružite detetu priliku da učestvuje u komunikaciji sa okruženjem.
Dete od 18-36 meseci
- Kupite detetu igračke raznih oblika.
- Kupite detetu edukativne igračke od drveta, igračke sa likovima životinja i brojevima, slagalice (puzle), lego kockice i sl.
- Svako dete treba obavezno da ima bar jednu loptu.
- Dete starosti dve godine već može da nauči pravila nekih najjednostavnijih igara.
Dete od 3-6 godina
- Neka se dete upoznaje sa što više različitih predmeta.
- Neka se što više druži sa vršnjacima, ali i starijom decom.
- Što manje vremena ispred televizora, kompjutera i pametnog telefona.
