Početna U svetu knjiga Bajke Zlatoruni ovan – Srpska narodna bajka

Zlatoruni ovan – Srpska narodna bajka

649
0
PODELI
zlatoruni ovan

Bio jedan lovac, pa kad jednom otide u lov u planinu, iziđe preda nj` ovan sa zlatnom vunom. Lovac kad ga opazi potegne iz puške da ga ubije, a ovan se zatrči te njega pre rogovima ubije. Lovac padne na mesto mrtav, i društvo njegovo kad ga posle nađe, ne znajući ko ga je ubio, odnese ga kući i ukopa. Posle toga žena ovoga lovca obesi njegovu pušku o klin. Kad joj se sin opaše snagom, on zaište od matere onu pušku da ide s njom u lov, a mati mu je ne htedne dati govoreći:

-“Nipošto, sinko! Otac je tvoj poginuo s tom puškom pa hoćeš i tebi glave da dođe?”
Jednom on ukrade pušku i otide u lov. Kad dođe u šumu, onaj ovan sa zlatnom vunom iziđe i preda nj`, pa mu reče:
– “Tvoga sam oca ubio, pa ću i tebe.”
A on se uplaši pa rekne: – “Pomozi Bože!” i nategne pušku te ubije ovna.

Sad se obraduje gde je ubio zlatoruna ovna, što ga u carstvu nema, pa zdere kožu s njega i odnese kući. Malo-pomalo, pročuje se to do cara, i car zapovedi da mu se donese ta koža da vidi kakvih još zverova ima u njegovu carstvu. Kad onaj momak odnese kožu i caru pokaže, car mu reče:

– “Išti šta hoćeš da ti dam za tu kožu.”
A on mu odgovori: – “Ne ću je prodati nipošto.”
U onoga cara bio je doglavnik stric onoga momka, pa svome sinovcu nije bio prijatelj, već zlotvor. On reče caru: – “Kad on neće tu kožu tebi da da, gledaj da mu skrhamo vrat, zapovedi mu da učini što ne može biti.”

I tako nauči cara te dozove momče i reče mu da posadi vinograd i da za sedam dana donese s njega nova vina. Momče kad to čuje, stane plakati i moliti se da on to ne može učiniti, niti to može biti; a car mu opet reče:

– “Ako za sedam dana to ne uradiš, nije na tebi glave.”
On onda plačući otide kući i kaže materi šta je i kako je, a mati kad čuje, odgovori mu:
– “Jesam li ti kazala, sinko, da će tebi ona puška doći glave kao i ocu tvome?”
Plačući tako momče i misleći šta će raditi i kuda će, da bi ga nestalo, iziđe iza sela i podobro se od njega udalji. Kad na jedan put jedno devojče iziđe preda nj`, i zapita ga:
– “Zašto, brate, plačeš?”
A on joj srdito odgovori:
– “Idi s Bogom, kad mi pomoći ne možeš”, i pođe dalje, a devojče pristane za njim i stane ga moliti da joj kaže, “može biti” veli “da ću ti pomoći”. Onda on stane pa joj reče:
– “Kazaću ti, ali sam Bog da mi pomogne, drugi mi niko ne može pomoći”, i pripovedi joj sve šta ga je snašlo i šta mu je car zapovedio. Ona kad ga sasluša, reče mu:
– “Ne boj se, brate, nego idi i išti u cara na kom će mestu da bude vinograd, pa neka ti išpartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana imaćeš grožđa zrela.” On se na to vrati kući i kaže materi kao od muke kako se s devojčetom našao i šta mu je kazalo. A mati kad čuje, reče mu:
-“Idi, sinko, idi ogledaj, i onako si propao.”

Onda on otide k caru i zaište mesto za vinograd i da mu se išparta gde će biti brazde. Car mu da sve i učini kako je iskao; a on uzme torbu o rame i u nju struk bosiljka, pa neveseo legne onde spavati. Kad ujutru ustane, a to vinograd posađen; drugo jutro – listao, – do sedam dana bilo već grožđe zrelo u njemu, a to je bilo vreme kad nigde nema grožđa. On nabere grožđa, izmulja i odnese caru slatka vina i u marami grožđa. Kad car to vidi vrlo se začudi i svi u dvoru.

Onda stric onoga momka reče caru:
– “Sad ćemo mu zapovediti drugo što zaista neće moći učiniti.”
Pa nauči cara te dozove ono momče i reče mu:
– “Od viljevskih zuba da mi načiniš dvor.”
On kad to čuje, otide kući plačući i pripovedi materi šta mu je sad car zapovedio, i reče joj:
“Ovo, majko, niti može biti, niti ja mogu svršiti.”
A mati mu odgovori:
“Idi, sinko, opet iza sela, ne bi li te Bog namerio na onu devojčicu.”
On iziđe iza sela, i kad dođe na ono isto mesto gde je pre onu devojku našao, ona iziđe opet preda nj’ pa mu reče:
“Opet si, brate, neveseo i plačan.”
A on joj se stane tužiti šta mu je sad zapoveđeno. Ona kad ga sasluša, reče mu:
–  “Lako će biti i to; nego idi k caru i išti lađu i u njoj trista akova vina i trista akova rakije, i uz to još dvadeset dunđera, pa kad dođeš na lađi tu i tu između dve planine, zagradi vodu što je onde, pa uspi u nju sve vino i rakiju. Viljevi će onamo doći da piju vodu, pa će se opiti i popadati, a dunđeri onda neka im sve zube izrežu pa ih nosi na ono mesto gde car hoće da mu se grad sagradi, pa lezi te spavaj, a za sedam dana biće grad gotov.”

Onda se on vrati kući i pripovedi materi kako je bio opet s devojkom i šta mu je ona kazala. A mati mu opet reče:
– “Idi, sinko, ne bi li Bog dao da ti opet pomogne.”

On otide k caru i izište sve, pa onda otide i svrši kako mu je devojka kazala: viljevi dođu te se opiju i popadaju, a dunđeri im iseku zube i donesu na ono mesto gde će se grad zidati; on u veče metne u torbu struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i tako za sedam dana bude grad gotov. Kad car vidi gotov grad, vrlo se udivi pa reče stricu onoga deteta, svome doglavniku:
– “E sad šta da mu radim? Ovo nije čovek, Bog zna šta je.
– ” A on mu odgovori: “Još jedno da mu zapovediš, pa ako i to svrši, zaista je nešto više od čoveka;” i tako opet nagovori cara, te dozove momče i reče mu:
– “Sad još da mi dovedeš carsku devojku iz drugoga carstva iz toga i iz toga grada. Ako mi je ne dovedeš, na tebi nema glave.”

Momče kad to čuje, otide materi svojoj i kaže joj šta je car zapovedio; a ona mu reče:
– “Idi, sinko, traži opet onu devojku, ne bi li Bog dao da te opet izbavi.”
On otide iza sela i nađe onu devojku, pa joj pripovedi šta mu je opet zapoveđeno. Devojka kad ga sasluša, reče mu:
– „Idi išti u cara galiju, i u njoj da se načini dvadeset dućana, i u svakome dućanu da bude trg od druge ruke, sve bolji od boljega; i išti da se izberu najlepši momci, pa neka ih lepo obuku i nameste za kalfe, u svaki dućan po jedan. Pa ćeš onda ti poći na toj galiji i srešćeš prvo i prvo čoveka a on nosi živu orlušinu, pa ga pitaj hoće li je prodati, on će kazati da hoće, a ti mu podaj što god zaište. Posle ćeš sresti drugoga gde nosi šarana u čunu, sve su mu zlatne kraljušti, i toga šarana kupi pošto-poto. Trećega ćeš sresti a on nosi živa goluba, i za goluba podaj što god zaište. Od orla ćeš iz repa iščupati jedno pero, od šarana kraljušt, a od goluba iz levoga krila jedno pero, pa ćeš ih pustiti sve. Kad otideš u drugo carstvo pod onaj grad, a ti otvori sve dućane i naredi neka svaki momak pred svojim dućanom stoji. Onda će doći svi građani i gledaće trg i diviće se, a devojke koje dođu po vodu, govoriće po gradu: Govore ljudi: od kako je ovoga grada, još ovake galije nije bilo ni ovaka trga. To će začuti i careva devojka, pa će se iskati u oca da je pusti da i ona vidi. Kad ona dođe sa svojim drugaricama u galiju, ti je vodi sve iz dućana u dućan, i iznosi trg svakojaki preda nju sve lepši i lepši, i sve je zabavljaj dok se malo posumrači, pa kad se posumrači, a ti kreni galiju, – u taj će mah pasti tama da se ništa ne vidi. U devojke će biti tica na ramenu što je uvek kod sebe ima, pa kad vidi da lađa ide, ona će pustiti onu ticu s ramena svoga da obznani u dvoru šta je i kako je. A ti onda zapali perce od orla, te će ti orao odmah doći, a ti mu kaži neka uhvati ticu, i orao će je uhvatiti. Posle će devojka baciti jedan kamičak u vodu, te će galija odmah stati, a ti onda uzmi kraljušt od šarana i zapali je, i šaran će ti odmah doći, a ti mu kaži da nađe i proguta onaj kamičak, šaran će ga naći i progutati, a galija će odmah poći. Posle ćete dugo putovati na miru, pa ćete najposle doći između dve planine, onde će se galija okameniti i veliki ćete strah pretrpeti, i devojka će te terati da joj doneseš žive vode, a ti onda od goluba perce zapali, i golub će ti odmah doći, a ti mu podaj staklence i on će ti doneti žive vode; potom će se odmah galija krenuti i doći ćeš sretno kući s carskom devojkom.“

Pošto momče sasluša devojku, otide kući i kaže materi sve, pa onda otide k caru i zaište sve što mu je trebalo; car mu nije mogao odreći, nego mu da, i tako se on krene s galijom. Putujući tako svrši na putu sve kao što mu je rečeno, i dođe pod onaj grad u drugome carstvu, i kao što mu je devojka kazala, on učini sve, dočepa se carske kćeri i sretno s njome dođe natrag. U gradu car i njegov doglavnik s carevih pendžera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak reče doglavnik caru:

– “Sad ga pogubi kako iziđe iz galije, drukčije mu ne možeš dosaditi.”

Kad galija već stane u kraj, onda stanu izlaziti na breg svi redom, najpre devojka sa svojim drugaricama pa onda momci a najposle on, a car namesti dželata te kako se pomoli iz galije, odseče mu glavu. Car je mislio onu carsku kćer za sebe uzeti, te kako ona iziđe iz galije, on priskoči k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od njega pa reče: “Kamo onaj što se trudio za mene?” A kad vidi da mu je glava odsečena, odmah uzme živu vodu, te ga prelije i sastavi glavu, i on opet oživi kao i bio. Kad car i njegov doglavnik opaze da je on oživeo, reče doglavnik caru:

– “Taj će sad još više znati nego što je znao, jer je bio i mrtav pa opet oživeo.”

Car zaželi doznati da li se zaista više zna kad se nanovo proživi, pa zapovedi da i njemu odseku glavu, i da ga devojka živom vodom oživi. Pošto caru odseku glavu, carska kći ne htedne ni da zna za njega, nego odmah napiše ocu knjigu i kaže sve kako je bilo i da ona hoće da pođe za ono momče, a otac njezin otpiše da narod primi ono momče za cara, ako li neće da će on dignuti krajinu na njih. Narod odmah prizna da je pravo da on uzme carevu kćer i da caruje. I tako ono momče oženi se carevom devojkom i postane car, a ostali momci što su s njim išli i žene se onim devojkama što su bile pored carske kćeri i postanu velika gospoda.

 

OSTAVITE ODGOVOR