Početna Narodne umotvorine Zagonetke Značaj starih zagonetki – zaboravljene stvari koje žive u zagonetkama

Značaj starih zagonetki – zaboravljene stvari koje žive u zagonetkama

977
0
foto: pixabay.com

U prošlosti kada nije bilo, pozorišta, televizora, kompjutera i mobilnih telefona, kao što je to danas ljudi su u potrazi za zabavom često smišljali zagonetke, pitalice, brojalice i druge umotvorine. U dugim večernjim satima naročito na selu. Kada nije bilo posla, ljudi su se okupljali po kućama, do duboku u noć pričali i odgonetali zagonetke koje su, bilo preko dana ili tog trena smišljene. Zagonetke su naročito  deci predstavljale zadovljstvo, ali i stari ljudi i mladež su obožavali ove zanimljive tvorevine, oni su i sami smišljali lepe i zanimljive zagonetke.

Zagonetke su specifična forma narodnog genija jer su pored zabave služile i kao sredstvo za izoštravanje uma, razoja logike i zdravorazumskog razmišljanja.

Tako su se mogle čuti zagonetke o radu, o raznim pojavama, o predmetima, biljkama i životinjama a često puta i o ljudskim osobinama. Vremenom je njihov broj rastao, prenosile su se s kolena na koleno, i kroz generacijesu dorađivane i ulepšavavane. Najveći sakupljač zagonetki je bio Vuk Karađžić. On je uložio velik trud da sakupi i pribeleži što više narodnih umotvorina i tako ih zauvek otrgne od zaborava.

Danas se u manjoj i možda nedovoljnoj meri posvećuje pažnja ovim starinama. Naši preci su se svojski potrudili da ih osmisle, na nama je da iz koristimo i prenesemo našoj deci. Postavite pitanje vašoj baki ili deki i videćete da oni i dalje itekako znaju da zagonetaju ali i odgonetaju, u narodu se još uvek mogu naći pojedine zagonetke koje nikada nisu nigde pribeležene.

Čak i danas ljudi smišljaju zagonetke mada u manjoj meri jer nema više onih druženja, sedeljki do duboko u noć. Ljudi su se otuđili jedni od drugih, zarobljeni tehnologijom u svom virtualnom svetu.

Zaboravljene stvari koje žive u zagonetkama

Stare zagonetke čuvaju uspomene na neka davno prošla vremena, na neke predmete i zanimanja koja danas gotovo da i ne postoje.

  1. Danju se klanja, noću zvezde broji? – Đeram (Đeram je naprava kojom se nakada vadila voda iz bunara, ima dve povezane pritke ili drvena stuba u ravnoteži.)
  2. Grbavo prase sve polje popase.? – Srp (Starije generacije svakako znaju šta je srp, a za one koji ne znaju srp je poljoprivredna alatka kojom se nekada seklo žito.)
  3. Crno crijevo iz neba visi? – Verige (Metalni lanac koji je obično visio nad ognjištem o kome se kačio kotlić.)
  4. 4.Odovud breg, odonud breg, a u sredini veje sneg? – Naćve, sito i brašno (Naćve su drvena posuda u kojoj se nekada mesilo testo za hleb.)
  5. Oko koca trista zavezaka? – Preslica (Preslica je vrsta alata za predenje vlakana. Osmišljena je za pridržavanje vlakana držeći ih raspletene kako bi se lakše odvijao proces predenja.
  6. Trista kobila uz polje idu; jednoj puče kolan, sve stadoše? – Razboj (Razboj je sprava – mašina za tkanje tkanina, napravljena 5000 godina pne.
  7. Imadoh dva brata; dok bijahu slepi – vrlo mi lepi, a čim progledaju – ne valjaju. – Opanci (Opanci su laka seoska, kožna obuća, koja se priteže oko nogu kaišima. Opanci u Srbiji su deo tradicionalne narodne nošnje i koriste ih uglavnom folklorna društva na nastupima).
  8. Skočih u jamu, pa na dvoja vrata izađoh? – Čakšire (Deo su muške srpske narodne nošnje. Javljaju se u 16. veku, a početkom 20. veka izbačene su iz narodne nošnje Srbije. Uglavnom su se pravile od sukna, tkanine poput platna.)

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here