Pred vama se nalazi ukratko prepričano delo Aleksandara Vuča, “Podvizi družine Pet petlića”. Tekst koji je pred vama može vam veoma dobro poslužiti i kao građa za pismeni sastav na ovu temu. Naša preporuka je da ipak pročitate ovo delo i doživite ga na svoj način.
O autoru:
Aleksandar Vučo je jedan od prvih srpskih modernih pesnika za decu koji je raskinuo sa poetikom postzmajevskog perioda i koji počinje na novi i drugačiji način da piše za decu. On uvodi gradski ambijent u svoje tvorevine i na prvom mestu pažnju pridaje dečijoj mašti, snovima, prodirući u njihove skrivene želje i težnje. Za Aleksandra Vuča detinjstvo je univerzalna kategorija, kao i sam život, zato je dečijem svetu posvećeno puno razumevanja i podrške.
Odrasranje nije samo menjanje fizičkog izgleda deteta, već i njegovo unutrašnje menjanje – sazrevanje. Proces sazrevanja i odrastanja prate različite stvari, a između ostalog saveti roditelja, kazne i zabrane, psovke, pretnje, sporo prihvatanje drugačijih, sloboda, igra, nestašluci. Sve te, naizgled prolazne stvari, ali veoma bitne za detinjstvo, Vučo je uneo u svoja dela, pokazujući da razume slobodu duha svakog deteta. Njegove najpoznatije poeme jesu „Podvizi družine Pet petlića“ i „San i java hrabrog Koče“, za koje navodi da ih nije sam napisao, već da su zajedno sa njim ove poeme pisali njihovi glavni junaci.
Podvizi družine Pet petlića
Poetski model ove poeme je bajkovit i sadrži elemente fantastičnog i realnog. U njemu je Vučo decu odlobodio strogih pravila i idiličnih slika i kroz uvođenje gradskog prostora i urbane sredine, usmerio dečiju pažnju na akciju, avanture, snagu volje i smisao prijateljstva.
Družinu Pet petlića čini grupa siromašne dece iz gradskog predgrađa, čime je predočena socijalna stvarnost tog vremena, ali i porodična predstava života. Družina Pet petlića je simbol dobrote, iskrenosti i čedosti. U pitanju su nestašni, ali veoma plemeniti i hrabri dečaci, koji se bore protiv nepravde i zla i pobeđuju je na kolektivnom planu, zato što se drže zajedno i složni su i u osnovi njihove avanture jeste čovekoljublje. Družinu čine dečak Kraka, koji radi kao šegrt kod nekog bravara Lazara koji mu ništa ne plaća, zatim Ždera Njore koji je nadimak dobio jer gotvo nikada nije sit, ali je veran i dobar drug, Jova koji je veoma nežan i osetljiv, Mita Bulja i Đođa-vođa.
Ova složna i plemenita družina sve svoje slobodno vreme provodi na ulici, gde, i pored socijalnog raslojavanja, mržnje u društvu, bede i zla, želja za igrom nikada ne prestaje. To je ono što decu održava da budu pozitivni i živahni. Družina ima snažnu želju da pomogne devojčici Miri koja živi u devojačkom institutu, gde vladaju stroga pravila i na čijem se čelu nalazi stroga sestra Kalavestra. Institut je simbol neslobode i mraka. Umesto da uživa u slobodi, igri, da se smeje i druži sa svojim vršnjacima, njeno detinjstvo prolazi u strogim pravilima i kaznama. Zbog toga je njena velika želja da što pre napusti institut. Ona se upoznaje sa Buljom koji je otišao da donese loptu iz oluka instituta u koji je upala.
Devojčica Mira ga ugledavši na njenom spratu upozorava da se brzo skloni, jer svakog časa može naići sestra Kalavestra. Tom prilikom Bulja saznaje u kakvim uslovima živi mala Mira i sa svojom družinom pravi plan kako će joj pomoći. Družina je veoma kreativna, uporna, i optimistična. Oni dolaze na ideju da naprave luftbalon koji će im poslužiti da oslobode Miru. Avantura u koju se družina upustila bila je praćena preprekama, ali su na kraju uspeli, jer su bili složni i istrajni. Sestra Kalavestra se ljutila, gađala luftbalon svim i svačim, ali nije uspela, te su dečaci i devojčica Mira uspeli da joj umaknu. Tako se družina izborila za slobodu, a pritom je pokazala plemenitost spasivši devojčicu Miru.
Družina Pet petlića pruža važnu poruku – u osnovi dečije igre i avanture jeste prijateljstvo. Ono odiše iskrenošću, plemenitošću i požrtvovanošću. Deca su veoma iskrena i čista bića, čiji nestašluci dolaze iz velike želje za slobodom i beskonačnošću, a igra je njihovo glavno sredstvo u borbi protiv surovosti i realnosti sveta.
