Analiza pripovetke „Čiča Jordan“ Stevana Sremca (prepričano)

Među brojna i poznata dela, Stevan Sremac je napisao i pripovetku „Čiča Jordan“, koja se smatra ne samo duhovitom i realističnom, nego i poučnom pričom. U njoj je prikazana dobrota jednog starog i naizgled strogog čoveka, pod imenom Jordan, ali i grupa dečaka koji prema svom drugu postupaju loše i neprimereno.

Čiča Jordan, kako su ga najčešće zvali, imao je razna zanimanja. Najčešće su to bila zanimanja u vezi sa voćem i povrćem, njivama i drugim privrednim obavezama. Uzgajao je i održavao voćnjake drugih ljudi, okopavao vinograde i njive, a najviše je uživao uređujući bašte i čuvajući zrelo voće, spremno za berbu, od raznih kradljivaca. Pošto sem unuka nikoga više nije imao, znao je prirodu dece, a za svog unuka je vredno radio, i ako je dečak bio veoma skroman. Čiča Jordana su uglavnom svi voleli, i stariji i mlađi. Takođe su bili veoma zadovoljni njihovim radom, a i on sam uživao je u svom poslu.

Jednog lepog i sunčanog dana, čiča Jordanov uobičajni dan se pretvorio u pravu malu zbrku. Naime, tog dana, kao i prethodnih, čuvao je voće, tj. zrele i ukusne šljive, kada se u voćnjaku pojavila grupica dece, koja je imala nameru da nabere poneku šljivu. Čiča Jordan je nailazio već na takve situacije, što govori da dečaci nisu bili prvi koji su želili da se sami posluže tuđim šljivama. On, naizgled stroge i preke naravi uvek je reagovao isto, i ako je sve to donekle razumeo.

Svaka krađa bi se isto završila, čiča Jordan bi ih pojurio dugačkim štapom, uz pogrdnih reči, a deca bi otišla sa ili bez voća. Međutim, ova krađa je bila nešto drugačija. U grupi dečaka nalazio se i jedan kojem je to bila prva krađa. Bio je pravi šeprtlja i trapavko. Kada je čiča Jordan video dečake odmah ih je pojurio, preteći i uz niz uvreda. Međutim, dečak Gile koji se prvi put usudio da krene sa drugarim u berbu voća, zapetljao se među granama i ostao na drvetu. Plakao je i molio za milost i pomoć.

Čiča Jordan je bio ljut i besan, a dečakove suze ga nisu predomislile. Odmah se počeo raspitivati ko je, ko mu je otac, da li ih tako uče u školi, da li je to lepo, kako će dobiti batine, itd. Dečak je bio preplašen. Njegov strah bio je upotpunjen i dobacivanjem njegovih drugara koji su mu se podsmevali i koji su ga zadirkivali. Bilo im je zanimljivo dok su gledali svog druga u nevolji. Time su pokazali da nisu pravi prijatelji i da su potpuno loše postupili. Dečak se bojao da ne dobije batine, pa je zapretio da će skočiti na glavu. Čiča Jordan je bio istinski uplašen, ali tek je omekšao srce onda kada je saznao da im dečakov tata dolazi u susret i da će dečak Gile dobiti batine.

Drugi dečaci su dobacivali, podsmevali se, očekivali da vide kako će njihov drug dobiti batine, a čak su i glasno izgovarali njegovo ime kako bi njegov otac to čuo. Gile je osećao samo strah i napetost. Bio je potpuno sam i bespomoćan. Čiča Jordan se sažalio na dečaka čuvši kakve batine dobija od oca kada napravi neku štetu. Omekšao je srce i popustio. Odlučio je da pomogne dečaku i da ga spase batina. Na taj način što ga je spustio sa krošnje i sakrio u kolibu, dok mu otac ne prođe, ovaj strogi i odgovorni deka, ipak je pokazao koliko je plemenit. Zato se ova krađa nije završila kao sve druge, a dečak Gile je prošao nekažnjeno.

Čiča Jordanova ličnost je podeljena na onu koja ga oslikava kao preku osobu, koja besprekorno obavlja svoj posao i na onu osobu koja je bez obzira na svoj posao, ipak, pre svega dobra i plemenita. Najveći odraz te plemenitosti je upravo gest u kome on pomaže dečaku, ublažva njegov strah od oca, jer razume dečiju prirodu i nestašnost. Pored toga, pokazuje i drugim dečacima da je njihov postupak loš. Zbog toga, sa druge strane, čiča Jordanova ličnost je tu i kako bi dala moralnu poruku da se prijatelji jedni drugima uvek nađu u zlu i da prijatelja nikada ne treba ostaviti u teškim situacijama.