Pod brdom, sa koga c vremena na vreme zahuče tamni borovi, spava smirena livada. Pogdegde, iz niske trave, belasa se neki oveći belutak. Posvuda, štrči kakva visoka vlat, čije se svilenkasto stabaoce presijava u sunčevoj svetlosti. Vazduh je nad travom miran i ugrejan. Samo ponekad, njegovu kristalnu čistotu zamuti tanko beličasto pramenje, koje luta nad vlatima. To neki uzjogunjeni mrav, zaslepljen od sunca, udara nejakim telom o tanko stablo maslačka i ono, lako zanjihano, otresa svoju nežnu, čupavu glavu.
Iznad livade je uspavano nebo, koje po mnogo čemu podseća na nju. I u njmu se pogdegde beli koji sićušni oblak, kao neki nebeski belutak. Ili se vuče tanano, pahuljasto oblačje, kao da neko otresa nevidljiva stabaoca nebeskih maslačaka.
Kada se sve to gleda sa brda, izgleda da je jedina razlika između livade i neba nad njom u tome, što je jedno zeleno a drugo plavo. Ali, kanda je počelo i ovde da se nešto neobično dešava.
C jednog kraja livade pojavi se leptir, a nekako u isto vreme, s drugog kraja, polete njemu u susret, drugi. Ubrzo se nađoše u sredini livade. Lepršali su nad vlatima, prevrtali se, jurili jedan drugog, skrivali se pod busenom i opet pronalazili, lepršali…
Čim bi se leptiri takli trava, sa njihovih šarenih krila opala bi poneka obojena trunčica i ostajala na vlatima na ponekoj vlati plava, na nekoj crvena ili žuta…
Nebo, koje je sve to gledalo sa svoje visine, obuze neka neobična zavist, za koju se dotad mislilo da je poseduju samo ljudi. Začas se navuče tamnim oblacima i smrači. Ali, umesto da se osveti livadi, kao što mu je bilo u nameri, iz oblačnog neba ne mogade ništa drugo na zemlju, nego kanu kiša.
Kad se malo kasnije u nebu, izmedju oblaka, opet pojavi sunce, imalo je šta i da vidi. Mala livada pod brdom bila je po prvi put šarena od plavih, crvenih i žutih cvetova. Sve one boje koje su bile na krilima leptira, bile su sada i na livadi. Oživele, tiho su se klatile na blagom vetru, koji je nagoveštavao prestanak kiše.
Orošena, puna raznobojnih cvetova, livada se zahvalno zagleda u nebo.
Od tog šarenog pogleda po prvi put se u nebu pojavi duga. I tako su livada pod brdom i nebo nad njom, opet po mnogo čemu bili slični: šarenilo se u zelenoj livadi, šarenilo se u plavom nebu.
Kratka biografija pisca
Stevan Raičković rođen u Neresnici kod Kučeva, 5. jul 1928. godine, bio je srpski pesnik i akademik. Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine. Njegova poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.
