– Mogu da se prošetam po šumi? – upita mačak gazdaricu. – Dosta mi je svega: i lova, miševa, i podruma, želim da se nadišem čistog vazduha.
– Idi – dozvoli mu gazdarica. – Ali ne zdržavaj se dugo!
– Kuda ćeš? – bile su radoznale ribe kad videše da mačak prelazi na drugu obalu reke.
– Idem da se prošetam šumom – odgovori mačak. – Već mi se smučilo što sam stalno zatvoren u podrumu.
Dok je šetao šumom, mačak srete lukavog lisca.
– Kako živiš? – upita ga mačak. – Meni baš ne ide najbolje. Gazdarica me celog dana drži zatvorenog u podrumu, i tera me da lovim miševe.
– Kako se usuđuješ da mi kažes „ti“! – naljuti se lisac. – Tako mi i treba kad i razgovaram sa običnim pacolovcem! Šta si učio? Kakve majstorije znaš?
– Samo jednu. – skromno odgovori mačak.
– A koju to? – upita ga milostivi lisac.
– Kad me pojure psi, hitro se popnem uz drvo, i tako izbegnem opasnost – odgovori mačak.
– Ha, ha, ha. – podsmehnu mu se lisac.
– Zar je to sve, jadni moj prijatelju? Ja znam stotinu majstorija, i još imam punu vreću smicalica i trikova.
– Kako si ti lukav! – zadivi se mačak.
– Baš te žalim ! – zaštitnički prozbori lisac i nadmeno pokaza mačku da ga sledi. – Zbog tebe ću otvoriti moju vreću smicalica, i naučiću te nekim drugim, mnogo boljim trikovima da bi lakše pobegao psima.
Zahvalni mačak nije se kolebao da li se pridružit liscu. U tom trenutku naiđe lovac i povika svojim psima:
– Lisac! Lisac! Uhvatite ga! Ne dajte mu da pobegne!
Mačak poskoči i popne se uz ogromno drvo, i uspe da se sakrije u najgušći deo krošnje.
– Sačekaj me – zavapi lisac drhteći.
– Psi će me ščepati!
Psi, ne dajući liscu vremena da se brani, baciše se na njega, ohrabreni povicima lovca.
– Upomooć! Milost! – zavapi lisac. – Zar nema nekog ko bi mi pomogao?
– Što vičeš? – začudi se mačak iz svog bezbednog skrovišta na vrhu drveta. – Zašto ne upotrebiš onu tvoju vreću majstorija i neki od svojih trikova i ne utekneš psima?
Naravno, lovac se nije dvoumio šta će uraditi s jadnim liscem.
– Zbogom gospo’n lišče – viknu mačak. – Iako si se hvalio da znaš stotinu majstorija, i imaš vreću smicalica, nisi umakao lovcu, jer je to bila prazna priča. A kao što vidiš, ja se samo popnem na drvo, i već sam van opasnosti.