Kad je ostao siroče, Ali je potrošio mali imetak koji je nasledio od oca. Jedan od njegovih prijatelja, kojem je bilo žao mladića, poklonio mu je stari kovčeg.
– Baš lepo – pomisli Ali. – Pošto nemam šta da čuvam u njemu, zavući ću se unutra.
– Nije moguće! – začudi se mladić kada vide da sanduk poleće ka nebu. – Izgleda, ovo je čarobni kovčeg.
I tako, leteći, stigao je do jednog velikog grada. Spustio se na zemlju i sakrio kovčeg u šumu.
– Čija je ono palata? –upita Ali devojčice koje su se igrale na ulici.
– Tamo živi kraljeva kćer – odgovori jedna devojčica. – Ali niko ne može da je vidi, jer je u jednoj od najviših kula.
Mladić ode u šumu, sede u svoj čarobni kovčeg i dolete do terase na kojoj je bila princeza.
– Ko si ti? – upita kraljeva kćer, začuđena.
– Slušao sam o tvojoj lepoti – reče Ali – i došao sam da te upitam hoćeš li da se udaš za mene.
Princeza pokloni Aliju zlatan mač i pozva ga da dođe na svečanost koju su priređivali njeni roditelji. Sutradan kraljevski par i ceo dvor divili su se mladiću koji je leteo u čarobnom kovčegu.
– Ispričaj nam neku zanimljivu priču – zamoli ga kralj.
Da bi uveličao svečanost, Ali je spremio vatromet koji je bacao iz kovčega. No, kovčeg, preplašen bukom, brzo se udalji iz mesta.
– Šta to radiš? – požali se Ali. – Vrati se u grad! Zar ne znaš da bi trebalo da se oženim princezom.
Umoran od letenja, kovčeg se spusti u okean.
– Ne mogu više! – progovori kovčeg – suviše sam star i bojim se da više neću moći da letim.
– Eh! Eh! – poče da vajka mladić kada vide kako kovčeg tone.
Dok je posada jednog broda spasavala Alija kovčeg zauvek otide na dno.
– Oh! – Obradovaše se sirene. – U njemu ćemo čuvati naše ogrlice od korala i bisera.
Posle duge plovidbe, brod koji je spasao mladića stiže pred jedan grad.
– Kakva radost! – uzviknu Ali. – Ovo je moj grad iz kojeg nisam smeo da odem da bih obilazio svet u starom letećem kovčegu.
Ali je shvatio da ne sme da se uzda u čuda da bi došao do sreće i bogatstva i zato se ugledao na svog oca i počeo da radi. Posle izvesnog vremena, Ali se oženio lepom i vrednom devojkom, koja nije bila princeza, ali je zato bila veoma dobra i marljiva, što vredi mnogo više.
