Beloglavi sup je sa rasponom krila od gotovo 3 metra naša najveća ptica. Može dostići visinu i preko jednog metra i težinu od 11 kilograma. Do pre samo pedeset godina, krstarile su nebom iznad Srbije, a danas su ove ptice na listi ugroženih vrsta. Kod nas se u divlјini gnezde samo na dva mesta: na visokim stenama u klisurama reka Uvac i Trešnjica. Nјihovom ubrzanom isčezavanju zaslužan je lјudski factor. Čovek je svojim delovanjem ugrozio mnoge biljne i životinjske vrste pa i ovu veoma korisnu pticu. Osnovana je, u zadnji čas za njihov spas, i Fondacija za zaštitu beloglavog supa.
Čistač prirode
Suri strvinar, kako u narodu zovu beloglavog supa, živi u blizini lјudi od pamtiveka. Prati stada, motri i čeka da neka domaća životinja oboli i ugine ili na neki drugi način strada. Posao strvinara, ili lešinara, nije nimalo lak. Moraju da rastrgnu i pojedu strvinu i tako, u stvari, iz prirode uklone mogući izvor zaraze. Sprečavajući tako epidemije. Beloglavi sup je stekao poštovanje i još jedan naziv – čistač prirode.
Lako se prepoznaje
Beloglavog supa je lako prepoznati. Paperjem su mu prekriveni glava i dugi vrat, koji dok leti po potrebi uvlači kako bi smanjio otpor vazduha. U podnožju vrata ima malu grivicu od paperja, a u samoj osnovi ovog supovog tako važnog dela tela je volјka. Tu on smešta višak hrane , za kasnije.
Ženka snese samo jedno jaje godišnje (krajem januara ili početkom februara), što još više ugrožava opstanak ovih, sve ređih, ptica. Gnezdo pravi u šupljinama stena. U divlјini žive oko 20 godina, iako se u narodu vekovima verovalo da je beloglavi sup dugovečniji.
U nebeskim visinama
U kanjonu Uvca supovi elegantno jedre satima, spretno koristeći toplotnu energiju „vazdušnih liftova“ i bočnih vetrova. Tu su bez premca. Golim okom mogu da „pročešlјaju“ teren čak sa 600 metara visine i da se odozgo obruše na plen brzinom i do 160 kilometara na sat.
Međutim, i pored tako izuzetnih sposobnosti, ostali bi gladni, jer sve manje stada pase po okolnim brdima. Fondacija za zaštitu beloglavog supa, zato, već godinama organizuje njihovo dohranjivanje (ostacima mesa iz klanica i ugunulim životinjama). Izgradnjom hranilišta, kao i veštačkim uzgajanjem u poslednje vreme se podigao broj jedinki. Izgleda da će, zahvalјujući tome, čistači prirode, ipak, opstati. Mladih je sve više.
Na Uvcu se nalazi najveća gnezdeća kolonija u Srbiji ali po svemu sudeći i jedna od najvećih na Balkanu. Brojnost beloglavog supa je tokom poslednjih 20-ak godina redovno rasla, tako da sada na Uvcu ima oko 450-500 jedinki, odnosno oko 110 gnezdećih parova.
Pogledajte kako izgleda jedno od hranilišta na Uvcu:
Gde još ima supova
Na televiziji. Sve je više emisija o borbi za njihov opstanak, a „glumili“ su i u kaubojskim filmovima …
U zoološkim vrtovima. Na primer, u Beogradskom zoološkom vrtu, na padinama Kalemegdana. Ako imate sreće da naiđete kada rašire svoja gotovo tri metra široka krila, videćete ih u punom sjaju: baš umeju da se prikažu!
U knjigama. Beloglavog supa u prošlosti su nazivali i „kralјevskom pticom“. Jedan od starih srpskih naziva za njega je i – „kraguj“. U Šumadiji ih je, recimo, u davna vremena bilo toliko da je po njima i važan grad Kragujevac dobio ime.
