Pesma pod nazivom “Biotlonac” Petra Lučića učenika Gimnazije iz Živinica osvojla je 2. mesto na našem konkursu pod nazivom “Podeli dar” za mesec Jun. Literarni konkurs “Podeli dar” je konkurs za dečje radove na slobodnu temu i aktuelan je čitave godine. Svakog 1. u mesecu pravimo presek i biramo najbolje. Ovaj rad je osvojio 2. mesto u kategoriji srednjoškolaca. Čestitke Petru.
Biatlonac
Šta zna jedan srednjoškolac o biatlonu
Ili o svojim profesorima
Koji bi silovali one žene sa minićem što izazivaju
U dva
U gluho doba
Šta on zaboga zna o bespilotnim letjelicama
Na koje svi liče
Bosna je puna brda
Puške su ostale od rata
I kad moraš birat između djedovih gumenih rudara i pancerica iz Austrije
Ostane ti samo da staneš na skije i postaneš biatlonac
Bojim se pušaka
Bor i rijeka vide nelagodu pa šapuću da samo ove staze čuju moje misli i
Možda neću morat pucat
Skijao sam bez straha
Pomislio naivno ovo je moja planina
Ovdje mi je mjesto
Iza prvog brda
Smeće kraj puta zapuca na me
Kašike zlatne umočene u otučene šerpe
Šuplja ćelava teleća glava na naslonjaču fotelje
Gađa me rafalom pa meci od snobizma i neukosti
Prolaze kraj oka i uha
Bez rana i
Ostavljaju tupi miris saznanja da
Bosanske staze kriju hiljade novih telećih glava koje
Vape za kožnim foteljama
Dok dave se mržnjom iz blatnjavih šerpi
Tražio bih staze gdje ih nema iskijao godinama
Ali poput žena sa minićem
Izazivam njihove puške
Slobodnim mislima i zaraznim smijehom
Oni vole rat I gađaju precizno
I imaju borce na svim stazama kojim idemo
Ne želim pucat
Ni u ljude
Ni u smeće
Kako da odletim iz ove klete šume
Kad sam postajem bezletjelični pilot
Gdje ću slušati svoje misli
Petar Lučić, III razred
Gimnazija Živinice
