Povraćanje je čest propratni efekat mnogih bolesti koje se javljaju kod dece i odraslih. Naročito je naporno ako je praćeno i povišenom telesnom temperaturom. To se dešava zato što je bolest poremetila rad želuca pa on više nije u stanju da svari unetu hranu.
Ishrana zavisi od mnogo faktora i trebao bi je odrediti lekar. Ukoliko trenutno ne možete doći do lekara trebate se pridržavati ovih uputstava:
- Dobro je ostaviti želudac da se odmori 1-2 sata od povraćanja. Nakon toga, i to samo ako dete to traži, možete mu dati ne više od jednog gutljaja vode. Ukoliko dete to ne povrati možete mu dati još jednu do dve kašike posle 15-ak minuta. Ako traži još, postepeno mu povećavajte količinu do polovine čaše.
- Ako je sve dobro prošlo probajte da detetu date kašičicu soka od pomorandže ili ananasa, ili neki gazirani napitak.
- Prvog dana bolje je ne davati mu više od polovine čaše odjednom.
- Ako je od povraćanja prošlo nekoliko sati a dete traži da jede, možete mu dati nešto lako, jedan slani keks ili kašiku kompota od jabuka. Ako traži mleko, dajte mu ali obrano.
Povraćanje koje prati bolest sa temperaturom, obično se javlja prvog dana i može prestati čak i ako temperatura potraje.
Ponekad se u povraćenoj masi mogu zapaziti i tragovi krvi, a to se uglavnom dešava kad se dete suviše napreže. To samo po sebi nije ozbiljno.
Ishrana deteta pri kraju bolesti
Ako je dete bilo bolesno, povraćalo i imalo temperaturu, normalno je da gubi na težini. To uglavnom zabrinjava roditelje i navodi ih da čine greške zbog kojih dete samo još više pati. Kada temperatura padne i probavni sistem se koliko toliko normalizuje. Tada je vreme da se ponovo predje na normalnu ishranu. Roditelji su uglavnom nestrpljivi i jedva čekaju da ponovo normalno nahrane svoje dete. Međutim, često se dešava da dete u početku neće da jede, bar ne u onoj meri u kojoj je jelo pre bolesti. Takvo dete nije zaboravilo kako se jede niti je postalo suviše slabo pa ne može da jede. U vreme kada se temperatura vrati u normalu u njegovom telu infekcija je još uvek prisutna i ona još uvek nepovoljno utiče na rad želuca i creva.
Čim je dete ugledalo hranu, njegov probavni sistem ga je upozorio da još uvek nije spreman za tu hranu. Ako se tada detetu natura hrana koja mu se još uvek gadi, može se izazvati problem ishrane koji može dugo trajati. Zato praktikujte propisanu dijetu sve dok dete svojevoljno ne prihvati ponuđenu hranu.
Čim se želudac i creva oporave od posledica bolesti i kad su u stanju da ponovo normalno vare hranu, detetov apetit će se naglo popraviti i biće bolji nego što je bio pre bolesti. Pri kraju bolesti kad se telo još oporavlja roditelji trebaju davati deci onu hranu koju najviše žele. Ukoliko se apetit ne vrati u roku od nedelju dana, potrebno je ponovo se obratiti lekaru.
