Literarni rad pod nazivom “Budimo dobri, budimo ljudi” Belme Husović učenice srednje Medicinske škole iz Novog Pazara, osvojila je 2. mesto na našem konkursu pod nazivom “Podeli dar”. Literarni konkurs “Podeli dar” je konkurs za dečje radove na slobodnu temu i aktuelan je čitave godine. Svakog 1. u mesecu pravimo presek i biramo najbolje. Ovaj rad je osvojio 2. mesto u kategoriji srednjoškolaca.
Budimo dobri, budimo ljudi
Ko su, stvarno dobri ljudi? Šta znači biti dobar čovek? Da li biti dobar znači biti pošten, iskren, mudar, velikodušan, hrabar, druželjubiv, pravedan…? Da li dobar čovek mora imati sve te vrline od svake pomalo, ili je dovoljno da ima jednu od njih? Da li, zapravo vi, delite ljude na dobro i loše? Da li se ljudi rađaju dobri ili se dobrota vežba? Verujem da ste, sigurno makar jednom, ili više puta u životu za različite ljude rekli ili pomislili “on je dobar čovek”. Jeste li se ikada zapitali zašto ste to rekli, na osnovu čega ste to zaključili? Zbog jedne osobine? Zato što vam je pomogao? Ako uzmemo u obzir šta je ključno za dobrotu? Mislite li kao i ja?
PRVO: NE MISLITI U SVAKOM TRENUTKU SAMO NA SEBE!
DRUGO: TRUDITI SE DA RAZUMEMO DRUGE LJUDE!
TREĆE I VEOMA BITNO: NE OSUĐIVATI TUĐE PONAŠANJE!
Takvi ljudi vole život i vole ljude koje poznaju, ali i one koje ne poznaju. Njihovo srce ne prihvata mržnju. Dobri su prema svima i svemu što ih okružuje. Dobri ljudi su heroji-lokalni, lični… Ja bih izdvojila lične. To su oni ljudi koji nam upute lepu reč ili osmeh bez razloga, slučajni prolaznici koji nam pridrže vrata kada ulazimo u lift, neko ko u nama budi ono najbolje. Vidite li? Nakon uništene ekonomije, nematerijalne stvari počele su da nam obezvređuju. Znanje, moral, empatija, vaspitanje i vera – nikad manje cenjeni nego danas. Učiš – štreber, veruješ – budala, osećaš – mekušac. Svaki čovek upravlja svojim životom i bori se sa sobom i svojim problemima. Srećemo u prolazu ljude koji na prvi pogled izgledaju srećno, jer nose osmeh na licu. Takvi ljudi možda u sebi kriju neke tajne i nešto što žele da zaborave, možda ih nešto tišti, ali mi to ne vidimo. Osuđujemo nekog ko pred svima plače, viče na sav glas, opija se svaki dan, ali se malo ko zaista zapita šta se krije iza svega toga
“Zašto taj neko to radi i zašto uništava sebe?”, ne usuđujemo se da pitamo, jer se možda i mi sami plašimo odgovora. E baš zbog toga, još jednom razmislite o tri ključne stavke kako bismo bili dobri ljudi. Nemojte misliti samo na sebe, vaš život postoji zahvaljujući osobama koje volite i koje vašem životu daju smisao. Trudite se da razumete druge, ne znate nikada šta je pravi razlog onoga što se dogodilo. Život i ljudi su zagonetka, nepredvidivi su. I rekli smo, ne osuđujte tuđe ponašanje, ljudi često kriju ono što im se dogodilo, nemaju snage da se izjasne.
Razmislite o tome da nije teški biti dobar. Potrebna je volja i vežba. Razmislite ko je danas bio vaš heroj i da li ste vi bili nečiji? Radite na tome i svaki dan učinite bar jedno dobro delo. Nije teško, prilike su na sve strane, treba samo redovno vežbati, jer lek za dobrotu ne postoji, a dobrota je lek za sve.
I za kraj…
Zapamtite ovo – POČETAK GUBLJENJA SVEGA LJUDSKOG, SAMO ČOVEK MOŽE DA ZAUSTAVI! BUDIMO LJUDI!!!
