Početna Porodica Saveti Dr Robin Berman: kako biti uspešan roditelj

Dr Robin Berman: kako biti uspešan roditelj

648
0
PODELI
foto: today.com
foto: today.com

Ideal najbolje majke ili najboljeg oca na svetu je cilj ka kome teži svako ko se upusti u avanturu roditeljstva. Neke od saveta često čujemo od rođaka, komšija, sa nekim se savetima susrećemo putem interneta, u knjigama, na televiziji… Sve te savete kritički preispitujemo trudeći se da sprečimo, ne daj Bože, neku grešku u podizanju i vaspitanju naših mališana.

Dr Robin Berman je majka troje dece, profesor psihijatrije na Univerzitetu Kalifornija i autor više popularnih knjiga na temu roditeljstva. Kao roditelj koji je prošao kroz sve male i velike pustolovine roditeljstva i neko ko raspolaže ogromnim teorijskim i praktičnim znanjem, Bermanova je odlučila da svoja iskustva podeli kroz svoje knjige. Njeni stavovi o roditeljstvu osim u Americi, veoma su popularni i u Rusiji.

Nedavno je u ove dve zemlje objavljeno njeno najnovije delo pod nazivom “Mrzi me sada – zahvali mi kasnije” (Hate me now – thank me later), koje je naišlo na veliki odziv čitalaca i već dobilo epitet bestselera. Evo nekoliko saveta iz ove knjige o tome kako biti uspešan roditelj.

foto: www.harpercollins.com
foto: www.harpercollins.com

1. Odnos između roditelja i deteta ne treba da bude baziran na prijateljstvu

Roditelji treba da grade odnos sa detetom na relaciji roditelj – dete. U detetovom svetu roditelj treba da bude taj kome se dete obraća kada nije u stanju da zadovolji svoje potrebe, kada mu je potrebna podrška, ali i nežnost. Osim toga, roditelj ima dužnost i obavezu da u očima i doživljajima deteta bude autoritet i vođa, mentor koji će postaviti granicu tamo gde je potrebno, koji će odrediti pravila i insistirati na njihovom poštovanju. Naravno, za sve to vreme će poštovati i uvažavati detetova osećanja i pružati mu razumevanje.

Sve prethodno navedeno ne spada u okvire drugarstva. Trenutke svog odrastanja, maštanja, nestašluka i igre, mališan treba da deli sa svojim vršnjacima, a ne isključivo sa svojim roditeljima.

2. Zapovest “Ne”

Detetu na niskom kalendarskom uzrastu, ali i kasnije, potrebne su granice kako bi moglo da nauči da reguliše i kontroliše svoje ponašanje. Dete jasno mora da razume da ima pravo na svoje mišljenje, ali ne i na svako ponašanje. Shodno tome, na roditeljima je velika odgovornost da dete uče i motivišu u pravcu razumevanja i prihvatanja pravila ponašanja, uz maksimalno izbegavanje kazni i kritika koje bi kod mališana izazvale strah i stid.

Drugim rečima, zadatak roditelja nije da bude “zakonodavac”, već neko ko detetu pomaže u pripremama za život u odraslom dobu, kada se nameću uloge u društvu i porodici koje podrazumevaju poštovanje raznih normi i pravila.

3. Dopustite detetu da stiče iskustva

Još jedan važan zadatak za roditelje ogleda se u tome da dozvole detetu da stiče iskustvo. Između ostalog, to podrazumeva da roditelji treba da dopuste detetu da samo ustane nakon pada, da ponekad samostalno ispituje granice svoje fizičke izdržljivosti, da samostalno prevazilazi lakše preperke, da se suoči sa negativnim emocijama, da iskusi osećaj nezadovoljstva.

Zato, motivišite dete da ne odustaje nakon prvog neuspešnog pokušaja u rešavanju nekog problema ili zadatka, budite lični primer detetu za rešavanje takvih situacija.

4. Pohvalite detetov trud, a ne postignute rezultate

Budite umereni u pohvalama koje upućujete svom detetu. Nemojte to činiti za svaku sitnicu, već hvalite trud i napor koji je dete zaista uložilo ne bi li postiglo neki rezultat. Često hvaljena i nagrađivana deca za svaku sitnicu, u odraslom dobu najčešće lako odustaju već nakon prvog neuspeha, ne umeju da istraju u savladavanju životnih teškoća i veoma su osetljiva na mišljenje i kritiku okoline.

foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

5. Pazite šta i kako govorite detetu i pred njim

Na najranijem uzrastu dete ne razlikuje stvarnost od mašte i fikcije. Ono ne razume skriveno značenje reči, metaforu i sl. Za dete je istina sve što čuje da vi govorite. Iz tih razloga, dužnost roditelja je da budu oprezni i da dobro promisle o tome šta će izgovoriti pred detetom ili detetu lično.

Kada od roditelja čuje da je nevaljalo, lenjo, budalasto, trapavo i sl., dete će to ugraditi u svoj identitet i predstavu o sebi pre nego što dostigne stupanj intelektualne zrelosti da preispita istinitost tih reči.

Dete veruje roditeljima i bezuslovno ih voli, poistovećuje se sa njima. I ne preispituje ono što roditelji kažu sve do školskog uzrasta. Ovo je način na koji možete pozitivnim porukama da utičete na razvoj osećanja samopouzdanja i samopoštovanja kod svojih mališana.

6. Dopustite detetu da bude dete – što je moguće duže

Ne požurujte dete da odraste pre vremena time što ćete ga uključivati u razne sekcije i aktivnosti poput škole stranih jezika, crtanja, gimnastike, baleta, solfeđa, sporta i sl. Ne dozvolite da vas savlada strah da slučajno ne propustite optimalan period za razvoj nekih njegovih skrivenih talenata.

Dr Berman smatra da je zapravo “dosada – skladište raznih mogućnosti”. Ona ističe da dete ne može da razume sebe i svoje potrebe ako nema vremena da bude samo sa sobom.  Isto tako, dete treba da provodi što je moguće više vremena sa roditeljima. Porodično okruženje i porodičnu komunikaciju ne mogu da nadomeste nikakve sekcije i vrtići.

7. Negujte porodičnu tradiciju

Uspostavite neke svoje porodične običaje i rituale kojih ćete se pridržavati i u kojima će učestvovati svi članovi porodice. Dete koje tokom odrastanja iskusi i u sebi utemelji snažno osećanje zajedništva i pripadanja porodici, kasnije će izrasti u samosvesnog pojedinca sa stabilnim, čvrstim karakternim osobinama.

 

OSTAVITE ODGOVOR