„Nevidljivo đubre“ – Nataša Radojević
Ima jedno šetalište u našem gradu koje deca mnogo vole. Ona tu često šetaju sa svojim mamama i tatama, sreću svoje drugare. Svi su sa osmehom. U proleće se tu prodaje prvo cveće i grickaju kokice, leti svi ližu sladoled, u jesen se šljapka po baricama i razgledaju izlozi sa igračkama. Zimi je ono čarobno belo igralište.
Ova poslednja zima je baš bila duga i hladna. Deci ništa nije smetalo da se grudvaju, kliskaju, prave figure i šare u snegu… Jedna Milica se malo prehladila. Dok je brisala nosić, dunuo je vetar i oduvao joj maramicu u sneg. Htela je da je podigne, ali bele pahulje su je već prekrile i Milica je nastavila da se kliza sa svojom najboljom drugaricom Katarinom. Katarina je poslužila društvo iz vrtića bombonama. Papirići su popadali, ali sneg ih je vrlo brzo progutao. Marku su negde kod Sneška Belića ispale dve sličice, ali nije uspeo da ih nađe u dubokom snegu. Jedna mama je slučajno ispustila praznu kesicu od kokica, a jedan tata je negde ostavio svoje pročitane novine. Sneg je padao i padao, a ulica je uvek bila blistavo bela i lepa.
Počele su da se prodaju prve visibabe. Sunce je topilo Sneška, ledenice su nestajale u vidu kapljica. Sneg je postao vlažan i težak pa deca sa svojim roditeljima nisu izašla na šetalište. Taj dan je duvao topao vetar i otopio sav sneg. Ali… Lepo šetalište je postalo najprljavije mesto u gradu. Bila je tu Miličina maramica, papirići od bombona, Markove sličice, mamina kesica od kokica i tatine novine. I još mnogo toga… Sneg se otopio i otkrio sve papiriće koji su se skupljali cele zime. Svi su se postideli. Đubre je bilo svuda. Nije moglo da se trčkara. Ružan miris je bio jači od mirisa ljubičica i mimoza. Marko se sagao i podigao nekoliko papirića. Katarina mu se pridružila, a onda i Milica. Uskoro su svi na šetalištu skupljali đubre i bacali u kante. Šetalište je zablistalo prolećnim sjajem. Kokice su zamirisale lepše nego ikad.
Dođi nekad na naše šetalište. Tu ćeš naći najbolje kokice u gradu. Ali, pazi! – svaki papirić koji ispustiš čeka na tebe da ga baciš gde treba. Ako zaboraviš, tu su Katarina, Milica i Marko da te podsete.
Ova eko priča bila je objavljena u časopisu „Mali Krcko“
