Na jednom ostrvu nasred mora sagradio je gavran sebi gnezdo. Ostrvo je bilo maleno i kad su mu se izlegli ptići, ponestalo je hrane za njega i njegovu decu. Gavran odluči da se vrati s ostrva na kopno. Najpre je uzeo u klјun jedno ptiče i poleteo s njim preko mora. Put je bio dalek i gavran je bio sve umorniji i sve slabije mahao krilima.
– Sad sam jak, a moje ptiče slabo. – razmišlјao je gavran preneću ga preko mora, a kad ono poodraste i ojača, ja ću biti slab.
Hoće li se tada setiti mojih napora kad sam ga prenosio preko mora i da li će i ono mene prenositi? – stoga stari gavran upita sina: – Kad mene izda snaga u starosti, a ti budeš odrastao i snažan, hoćeš li me negovati i ovako nositi kad ustreba? Reci mi istinu!
Plašeći se da ga stari gavran ne baci u more, ptić bez razmišlјanja odgovori: – Hoću, oče!
Stari gavran je leteo dalјe i sve više sustajao, razmišlјajući pri tome: – Moj sin nije rekao istinu! – te otvori klјun i ispusti mladunče.
Ptić pade u vodu kao kamen i uskoro se izgubi u talasima.Gavran se vrati na ostrvo. Kada se oporavio i ojačao, uzeo je drugog sina i poleteo s njim preko mora. Došavši na sred mora, opet se umorio tako da je jedva mahao krilima. Tada upita i drugog sina hoće li ga starog prenositi.Sin bez razmišlјanja odgovori : – Hoću, oče! – jer se bojao da ga stari ne baci u more.
Otac nije poverovao ni ovom sinu i kad mu je ponestalo snage, on otvori klјun, pa i drugo ptiče pade u more. Kad se stari gavran vratio na ostrvo, u gnezdu je ležalo još samo jedno ptiče. Stari gavran uze poslednjeg sina i polete s njim preko mora. Daleko od ostrva, a još dalјe od kopna, gavran oseti toliki umor da je jedva pokretao krila.- Sine, – upita on – hoćeš li me hraniti i negovati kad ostarim?
– Ne, oče, neću! – odgovori ptić.
– Zašto? – upita gavran.
-Kad ti ostariš, a ja odrastem, saviću svoje gnezdo i imati decu, pa ću njih hraniti i negovati.
Gavran se zamisli, pa zaklјuči: – Ovaj govori istinu. On će saviti svoje gnezdo i podizati svoju decu. Zato ću uložiti sve snage i preneti ga preko mora!
Stari gavran nije pustio u talase poslednjeg sina, već je iz sve snage zmahao krilima i preneo ga na kopno da svije sebi gnezdo i stvori podmladak.
