Ako imate utisak da je vaše dete konstantno bolesno, niste jedini. Mnogi roditelji prolaze kroz isti začarani krug: nekoliko dana zdravlja, pa ponovo kašalj, temperatura ili zapušen nos. U tom trenutku se postavlja pitanje – da li je imunitet mog deteta slab i šta mogu da uradim da ga ojačam? Internet je pun saveta, ali malo njih zaista objašnjava šta imunitet kod deteta zapravo jeste i kako funkcioniše u svakodnevnom životu. Zato ćemo vam pomoći da konačno razumete šta se smatra zdravim imunim odgovorom kod dece i koje navike zaista prave razliku.
Šta se zapravo smatra jakim imunitetom
Jak imunitet ne podrazumeva odsustvo bolesti. Štaviše, deca u razvoju dolaze u kontakt sa velikim brojem virusa i bakterija, te se samim tim često i razboljevaju, a sve to je deo sazrevanja njihovog imunog sistema.
Ipak, govorimo o jakom imunitetu kod dece ukoliko:
- Imaju blaže simptome
- Oporavak traje razumno kratko
- Nema komplikacija
- Između bolesti postoji period stabilnog zdravlja
U takvim situacijama organizam deteta uspeva da se izbori sa infekcijama bez većih posledica.
Ukoliko se infekcije stalno komplikuju, traju dugo ili detetu treba više vremena za oporavak, trebalo bi obratiti pažnju na svakodnevne navike, a u pojedinim slučajevima obaviti i dodatne preglede.
Kako ojačati imunitet kod deteta
Jačanje imuniteta se ne svodi na jedan potez ili brzo rešenje, već na skup navika koje se primenjuju iz dana u dan.
U nastavku ćemo se fokusirati na najvažnije faktore koji direktno utiču na imuni sistem deteta i koje možete postepeno uvoditi u svakodnevni život, bez velikih promena i pritiska.
Ishrana kao osnova jakog imuniteta
Detetov organizam ne može da izgradi dobar imuni odgovor bez osnovnih gradivnih elemenata. To u praksi znači redovne obroke, raznovrsnu hranu i dovoljno proteina.
Voće i povrće imaju svoju ulogu, ali isto važi i za jaja, meso, ribu, mlečne proizvode i integralne žitarice. Ako dete jede jednostrano ili preskače obroke, imunitet prvi trpi.
Bitno je znati i da dodaci ishrani ne mogu da zamene lošu ishranu, bez obzira na reklame koje to obećavaju.
Redovni pregledi i prevencija, ne samo lečenje
Većina roditelja ide kod lekara onda kada dete već ima temperaturu, kašalj, bol ili neki drugi problem. U tim trenucima se traži instant rešenje, a ne odgovor na pitanje zašto se isti problem ponavlja.
Imunitet se, međutim, ne proverava samo kada nešto krene po zlu. Postoje deca koja na prvi pogled deluju zdravo, ali se iza toga kriju učestale upale, manjak određenih nutrijenata ili problemi koji se vuku mesecima jer nikada nisu sagledani u celini.
Kada se zdravlje deteta prati redovno, lakše je uočiti obrasce. U praksi, roditelji koji imaju mogućnost da bez odlaganja obave preglede i konsultacije ređe dolaze u situaciju da reaguju u panici. Zato se sve češće govori o tome kako porodično zdravstveno osiguranje nije luksuz, već način da se detetovo zdravlje prati na vreme, a ne tek kada problem postane ozbiljan.
Ne kaže se džabe da je bolje sprečiti nego lečiti.
San i dnevna rutina
Tokom sna organizam obnavlja imuni odgovor i popravlja ono što je tokom dana potrošeno. Deca koja idu kasno na spavanje, preskaču dremke ili spavaju nemirno često deluju razdražljivo i umorno, ali se to lako pripiše karakteru ili fazi. U stvarnosti, hronični manjak sna slabi otpornost organizma i produžava oporavak od svake bolesti.
S tim u vezi, rutina ne mora biti rigidna, ali treba da postoji. Kada su obroci, igra, boravak napolju i odlazak na spavanje približno u isto vreme, telo lakše zna šta da radi i brže se vraća u ravnotežu nakon infekcije.
Kretanje i boravak napolju
Kod mnogih porodica problem nije u tome što se dete razboli, već u načinu na koji se pokušava sprečiti svaka moguća prehlada. Dete se stalno dodatno oblači, zabranjuje se boravak napolju čim zahladni, a svaki kontakt sa drugom decom se posmatra kao rizik.
U praksi, takav pristup često vodi suprotnom rezultatu. Organizam koji nema priliku da reaguje na uobičajene spoljne uticaje sporije i burnije odgovara kada se infekcija ipak pojavi. Umesto kratke prehlade, bolest traje duže i iscrpljuje dete više nego što bi trebalo.
Razumna zaštita znači osnovnu higijenu i prilagođavanje vremenu, ali i dozvolu da dete bude dete. Malo hladnijeg vazduha, blatnjave obuće ili igre sa drugima neće oslabiti imunitet kod deteta. Naprotiv, u većini slučajeva pomaže mu da se postepeno izgradi.
Stres i psihičko opterećenje
Imuni sistem ne reaguje samo na viruse i bakterije. Reaguje i na umor, napetost i konstantnu stimulaciju. Stres kod dece ne izgleda isto kao kod odraslih, te ga je teško prepoznati na vreme.
Neravnomeran dnevni ritam, česte promene okruženja, previše aktivnosti ili stalna žurba mogu opteretiti organizam jednako kao i fizički faktori. Kod neke dece se to ispoljava kroz učestale infekcije, kod druge kroz spor oporavak ili povratak simptoma ubrzo nakon bolesti.
Detetu je potreban deo dana bez obaveza i zahteva kako bi se njihov organizam resetovao i lakše izborio sa spoljnim uticajima.
Suplementi: Kada imaju smisla, a kada ne
Suplementi nisu čarobno rešenje. U nekim situacijama imaju svoju ulogu, naročito kada postoji dokazani nedostatak vitamina ili minerala, ali ne treba ih uvoditi nasumično.
Kod dece koja se pravilno hrane i nemaju utvrđene deficite, dodaci ishrani često ne donose vidljivu promenu. Imuni sistem ne radi jače zato što dete uzima više preparata, već zato što ima uslove da funkcioniše kako treba.
Suplementi mogu biti opravdani tokom oporavka posle duže bolesti, kod ponavljanih infekcija koje prate loši nalazi ili u periodima kada ishrana objektivno ne može da pokrije potrebe organizma. I tada je važno znati šta se daje i zašto.
Kontinuitet je važniji od brzih rešenja
Imunitet kod deteta se ne gradi u trenutku kada se pojavi bolest, već u svakodnevnim navikama koje se ponavljaju tokom cele godine. Nema brzih rešenja koja mogu da zamene san, pravilnu ishranu, kretanje i stabilnu rutinu. Većina infekcija u detinjstvu je neizbežna. Ipak, kada su osnovne potrebe zadovoljene i kada se zdravlje prati redovno, bolesti su uglavnom blaže i oporavak kraći.
