„Kako sam provela zimski raspust“ – Pismeni sastav za osnovnu školu

    4515
    0
    PODELI

    Primer pismenog sastava na temu „Kako sam provela zimski raspust“ za učenike  6 i 7. razreda osnovne škole. Pismeni sastav koji je pred vama savršeno se uklapa u nekoliko tema, kao na primer „Moj zimski raspust“, zatim „Doživljaj sa zimskog raspusta“ i slične teme u kojima se opisuje zimski raspust.

    Kako sam provela zimski raspust

    Prelepi zimski pejzaži i snežne čarolije, ulepšale su moj zimski raspust. Pored toga, posebno su me obradovali novogodišnji i božićni praznici. Njih sam provela veoma lepo, sa svojom porodicom. Svaki dan mi je bio ispunjen smehom i srećom. Zimi se posebno radujem. To je moje omiljeno godišnje doba. Uvek se radujem svemu što zima donosi.

    Ovaj raspust bio je jedan od mojih najlepših zimskih raspusta. Sneg je danima padao. Pahulje su prekrile svaki kutak prirode. Sve je bilo u nekom zaleđenom snu. Iako je bilo veoma hladno, ja sam ipak uživala u igrama na snegu. Bajkovita priroda, probudila je moju želju da stalno budem napolju. Uprskos tome što se mama ponekad i ljutila, i plašila da se ne prehladim, ja sam svakodnevno izlazila napolje i uzivala na snegu. Mojoj sreći nije bilo kraja. Razmišljala sam o tome kako je zima predivno godišnje doba. Svaki deo godine je lep i poseban na svoj način, ali ovaj je za mene najlepši. Prvo iščekujemo Novu godinu, ukrašavamo jelku i čitavu kuću. Zatim, iščkujemo Božić, i uživamo sa porodicom. Zatim je tu mnogo dana, koji se mogu veoma lepo provesti. Tako je moj zimski raspust bio ispunjen različitim događajima.

    Jednog hladnog jutra, najbolja drugarica me je pozvala telefonom i rekla da će uskoro doći kod mene. Bila sam veoma srećna, zato što i ona obožava sneg i zimu. Već sam smislila da se možemo sankati na obližnjem brdu. U blizini moje kuće postoji jedna šumica. Na putu do te šumice nalazi se to brdo, gde se moj brat i ja svake godine sankamo. Na tom brdu dolaze i ostala deca iz kraja. Zimi se čuje graja i odjekuje smeh i žagor. Drugarica je ubrzo došla i oduševila se mojim predlogom. Spremile smo sanke koje sam prošle godine dobila za rođendan. Spremile smo se i mi i konačno krenule.

    Na brdu, naravno, bilo je mnogo dece. Sanke su se samo spustale sa brda. Ja sam uživala dok smo se sankali i grudvali. Bilo mi je neopisivo lepo. Drugarica i ja smo odlučile da pitamo ostalu decu da li hoće da napravimo ogromnog Sneška Belića, na sred brda. Svi su se složili. Zatim je krenula prava užurbana i vredna dečija družina, na posao.

    Sa svih strana smo kotrljali velike grudve snega. Gde god je bilo snežnog nameta, mi smo donosili sneg i oblikovali našeg Sneška. Vrlo brzo on je postao tako visok i lep. Svaka pahuljica je sijala na njemu. Od nekih grančica koje smo pronašli, dobio je veliki osmeh. Oči su mu sijale pomoću nekih oraha, koje su neka deca donela od kuće. Imao je i velike ruke, raširene, kao da nas je pozivao u zagrljaj. Bio je to najlepši Sneško Belić kojeg su moje oči ikada videle. Tako je lepo i čvrsto stajao, da ga ne bi mogao oboriti nijedan vetar. Svi smo bili veoma ponosni na lepotu i igled našg snežnog druga.

    Mnogo smo se potrudili da ga ulepšamo i zbog toga smo našeg drugara zavoleli za to jedno popodne. Svakog sledećeg dana, naš drugar je bio sve lepši. Na njemu bi sijale nove pahulje koje prethodno veče napadaju. On nas je uvek čekao tu, na istom mestu, a mi smo rado dolazili. Pored svih doživljaja, ipak je pravljenje našeg snežnog prijatelja bio najlepši dan mog raspusta.

    Nakon nekog vremena, naš Sneško bivao je sve manji. Postepeno se topio, sa ponekim zrakom sunca. Sada je već postao mali Sneško. Uskoro će se naš drugar pretvoriti u kapi vode. Međutim, bez obzira na to, sreća koju smo tog dana osećali, bila je neizmerna. To je bio prelep dan za mene i moju drugaricu, kao i najlepši trenutak koji ću poneti sa zimskog raspusta.

     

    OSTAVITE ODGOVOR