Nesumnjiva vrednost velikog broja starih, tradicionalnih dečijih igara, učinila je da one i danas traju i prisutne su medju decom svih uzrasta i svih sredina. Žmurke su jedna od najstarijih igara i imaju puno različitih varijanti, mi ćemo vam navesti samo nekoliko.
Žmurke – opis i pravila igre
Žmurke, ovu staru i vrlo jednostavnu igru, deca i danas rado igraju. Ona pored svojih jednostavnih pravila nije ni malo laka za igru. Od igrača se traži brza reakcija, procena prostora do cilja i brzina kojom se do njega trči.
Deca se sakupe i dogovore o veličini i granicama prostora za igru i odrede mesto na kome stoji igrač koji žmuri – „cilj“. Prvo dete koje žmuri ukoliko nema dobrovoljaca, bira se brojalicom, na primer „Eci peci pec, ti si mali zec, a ja mala prepelica, eci peci pec“. Dok ono žmuri i broji do, recimo 20, ostala deca se skrivaju u unapred dogovorenom prostoru. Kada dete koje broji završi sa brojanjem, polazi da pronađe skrivenu decu. Kada nadje prvog igrača, glasno izgovara njegovo ime i trči do mesta gde je žmurilo. Ako uspe da prvo dođe do svog cilja (mesta gde je žmurilo), otkriveni igrač sledeći žmuri. Ukoliko sva deca koja su skrivena stignu pre igrača koji žmuri do cilja, isti igrač ponovo žmuri.
Žmurim i brojim do…
Iza deteta koje žmuri, poređaju se ostala deca. Jedno od njih mu prilazi, dodiruje ga jednim prstom i pita: – Kojim te prstom dodirujem? Dete koje žmuri ima zadatak da pogodi koji je to prst jer od toga zavisi dužina njegovog brojanja. Tako dodir palcem znači brojanje do 5, kažiprstom do 4, najdužim prstom do 5, domalim do 2, a malim prstom izgovaranje samo broja 1. Ako je onaj koji žmuri dodirnut palcem to znači da će brojati do 5, a onda poći da traži skrivenu decu. Ukoliko ne uspe da pogodi kojim je prstom dodirnut onda ga isto dete dodituje i drugim prstom i tako redom sve do trenutka dok ne pogodi. A dužinu brojanja određuje zbir svih nepogođenih i pogođen broj.
Čobanske žmurke
Igra se u prirodi gde ima dosta drveća. Prvi igrač koji žmuri određuje se merenjem motke (igrači šakama naizmenično hvataju motku, šaka iznad šake, i čija ruka zadnja dođe do drugog kraja motke – taj žmuri). Zajedno se dogovore do koliko će brojati. Igrač koji žmuri stoji pored drveta i broji. Za to vreme ostala deca se sakriju, kada se igrač udalji od drveta da potraži skrivene igrače oni koriste priliku da pre njega stignu do drveta. Ko prvi stigne do drveta ostaje pored njega da žmuri.
Sardine
U ovoj verziji, cela grupa dece žmuri, dok se samo jedan igrač krije. Pošto su izbrojali, svi igrači kreću u isto vreme u potragu. Ko ga prvi nađe, on mu se pridružuje u tišini, pazeći da ih ostali ne primete. To isto rade i ostali igrači, pridružuju se grupi skrivenih i na taj način uvećavaju grupu. Tako zbijeni na jednom mestu podsećaju na sardine, obično se igra završava glasnim smehom a u ponovljenoj igri krije se igrač koji je prvi pronašao skrivenog igrača iz prethodne igre.
Iz knjige „Dečije igre nekad i sad“ Ljubice Sikimić
