Mala ptica palčić začiklja sa breze:
„Čik pogodite, ko je naučio ptice da lete? Čik, čik-čik!“ – čikljao je palčić i izazivao druge ptice.
Sve su ptice ćutale jer nisu znale ko ih je naučio da lete.
Tada, sa obližnjeg drveta, zaklikta žuna: „kli, kli-kli! Znamo mi to svi. Tako smo se rodili.“
Na to ču kako sa grane gavran grakće: „Kvar kvar, kvar – sto godina ja sam star! Kra-kra, gra-gra, kazaću vam ja!“
I stari crni gavran ispriča im priču „kako su ptice naučile da lete.“
Kao što znate, katkad se noću može videti, naročito ujesen, kako s neba pada zvezda. U stara vremena pala je tako na zemlju jedna zvezda koja se pretvorila u jaje. U ono vreme price nisu umele da lete nego su trčale po zemlji kao kokoške. Kad videše zvezdu-jaje, potrčaše prema njemu. Htele su da leže na tom čudnom jajetu i da vide šta će se iz njega izleći.
Prva stiže roda jer je krakata i zaklepeta svojim dugačkim kljunom: „Klepe, klepe, baš ste, ptice, slepe!“
Nađe roda zlatno, sjajno jaje i uze ga medju prste. Ali ono je bilo usijano i vrelo pa ga roda ispusti pa hop-šljap u vodu skoči da svoje prste rashladi i smoči. Zato se od tog vremena rode brčkaju po vodi i hlade svoje duge krake.
Kad se jaje ohladilo, sve su ptice redom na njega ležale.
Kad je došao red na kokošku, ona nije htela da leži na jajetu, već poče da kokodače, kokće i rakoli ljutito: „Ko-ko, koko-da, kako, kako-da, jok-ja, nemam vremena!“
Na to patka poče da pače, kvače i kveči: „Pak, pak, pak! Stavi jaje u torbak!“
A ćurka je počela da pujče: „Puj, puj, puj! Kao ja, putuj!“
I guska je zagakala: „Ga-ga-ga! Ne dirajte ga!“
Tako kokoška,patka, ćurka i guska nisu htele da leže na jajetu a sve ostale ptice su se izređale na njemu.
Posle dvadeset dana iz zlatnog jajeta izlegla se žar ptica koja se vinula u nebo i rekla. „Ptice moje drage! Kako da vas nagradim za ljubav što ste me izlegle? Od danas ćete leteti kao i ja. Evo ovako: zamahnite krilima i hop – već se leti. Hajde, počnite! Jedan-dva-tri!“
I sve ptice poskočiše na svojim nožicama, zalepršaše svojim krilima i poleteše u nebo kao žar-ptica.
Samo kokoška, patka, ćurka i guska nisu mogle da lete, jer nisu htele da leže na zlatnom nebeskom jajetu. Zato one i danas hodaju a ostale ptice lete.
