Osmeh male bebe kojoj su tek nikli prvi zubići budi neizmernu sreću kod svih roditelja. Iz usta male bebe vire jedan ili dva bela bisera čiji odsjaj čini bebu neodoljivo simpatičnom Ali blesak tih malih bebinih bisera, ukoliko se ne posvećuje dovoljno pažnje zdravlju zubića, može lako da izbledi. Mlečin zubi, kao i stalni zubi, podložni su infekcijama i propadanju, a najveći krivac za to je karijes.
Male bebe dobijaju svoje prve zubiće najčešće između petog i sedmog meseca života (tačno vreme ne može se odrediti, jer je svaka beba idividua za sebe), a u periodu između drugog i trećeg rođenda nicanje mlečnih zuba će se završiti. Tada će dete imati po 10 zuba u obe vilice.
Nicanje mlečnih zuba kod većine dece izaziva manju ili veću nelagodnost, ali ta nelagodnost nije ništa u poređenju sa zubnim karijesom koji može da napadne mlečne zube ukoliko njihova nega nije pravilna.
Zašto se javlja karijes kod dece i kako sačuvati mlečne zube od ovog oboljenja i od propadanja, pročitajte u nastavku teksta.
Važnost mlečnih zuba
Mnogi roditelji misle da mlečni zubi, s obzirom da će za nekoliko godina biti zamenjeni stalnim zubima, nisu toliko važni i njihovu negu ne shvataju previše ozbiljno. Ali to je velika zabluda. Mlečin zubi imaju veliki značaj za normalan razvoj vašeg deteta. Oni doprinose pravilnom razvoju govora, omogućavaju žvakanje i na taj način olakšavaju proces varenja hrane, a takođe određuju i oblik detetovog lica. Osim toga, mlečni zubi prave prostor u ustima koji kasnije obezbeđuje nesmetano nicanje stalnih zuba, njihov pravilan rast i razvoj.
Pojava karijesa, kao najčešće bolesti zuba zahteva hitno lečenje, jer je u pitanju progresivno oboljenje, pa u slučaju neblagovremene reakcije stomatolog će često biti primoran na vađenje zuba. Ukoliko dete izgubi mlečni zub (ili više mlečnih zuba) pre vremena, to može izazvati niz negativnih posledica po njegovo zdravlje.
Karijes mlečnih zuba
Prema statistici, karijes je kod današnje dece zastupljeniji od bilo kog hroičnog oboljenja, kao što su dijabetes ili astma. U razvijenim zemljama čak oko 40% dečje populacije uzrasta od 2-5 godina ima probleme sa karijesom, a procenat iz godine u godinu, na žalost, nastavlja da raste. Stomatolozi navode da je prevelika zastupljenost šećera u ishrani deteta jedan od glavnih razloga za to.
Kako u stvari nastaje karijes?
Ovo oboljenje je direktno uzrokovano prevelikom kiselinom koju u usnoj duplji stvaraju bakterije koje formiraju tzv. zubni plakt. Ta kiselina najpre omekšava zubnu gleđ, a zatim je razjeda, usled čega nastaje otvor (šupljina) na zubu. Tada je već nastao karijes. Međutim, tu nije kraj, jer bakterije kroz nastalu rupicu prodiru u unutrašnjost zuba i uništavaju je.
Činjenice o karijesu
Ako vaš mališan oboli od zubnog karijesa, osećaće nelagodnost i zubobolju, što često može da dovede i do poremećaja sna i do smanjenog (nedovoljnog) unosa hrane usled otežanog žvakanja zbog prisutnog bola.
Međutim, karijes ima i mnoštvo drugih negativnih efekata koji prevazilaze traumu izazvanu bolom i strah od stomatologa. Tegobe nastale kao posledica karijesa mogu imati negativan uticaj na kognitivni i društveni razvoj vašeg deteta.
O tome koliko je karijes kod dece opasan najbolje govore sledeće činjenice:
- Zubni karijes među decom je 5 puta češći nego astma i 7 puta češći od alergijskog rinitisa (upale sluznice nosa);
- Ukoliko se ne leči, karijes kod dece može dovesti do jake bakterijske infekcije u oralnoj regiji, do složenih stomatoloških procedura i najzad, do gubitka zuba;
- Bol uzrokovan nelečenim karijesom može biti uzročnik neuhranjenosti, govornih smetnji i smetnji u učenju;
- Brojne naučne studije su pokazale da je zubni karijes povezan sa nekim hroničnim oboljenjima, poput dijabetesa, srčanih bolesti, kod odraslih može da čak izazove moždani udar.
- Izveštaji pokazuju da oko 5% dece uzrasta do 2 godine ima problema sa cirkularnim karijesom. Najčešći razlog za nastanak cirkularnog karijesa je navikavanje deteta na pijenje mleka ili zaslađenih sokova tokom noći (ili neposredno pred odlazak na spavanje).
Uzroci i prevencija nastanka karijesa kod dece
Postoje brojni uzroci nastanka karijesa kod dece, a propadanje zuba najčešće se javlja kao posledica loše ishrane i previše slatkiša u njoj, neadekvatne higijene, genetike, a u ređim slučajevima i kao posledica drugih zdravstvenih tegoba.
Higijena zuba
Oralnu higijenu, koja je najefikasniji način za borbu protiv karijesa, valja primenjivati od najranijeg doba. Dok je dete još sasvim malo, možete mu čisititi desni i zubiće sterilnom gazom koja je natopljena vodom. Kada se broj zuba poveća i kada dete napuni godinu dana, može se preći na upotrebu četkice i zubne paste.
Četkica treba da bude sa mekanim sintetičkim dlačicama i sa malom glavicom, kako bi mogla da dopre do svih regija u ustima. Dečije zubne paste su prijatnog ukusa pa će ih dete lako prihvatiti. Naravno, pastu deca ne treba da gutaju.
Potrudite se da dete što pre stekne svakodnevnu naviku pranja zuba. Učite ga da ih pere od korena prema vrhu, da svako pranje traje oko 3 minuta, i da ih obavezno pere ujutru, a naročito uveče, te da je najpoželjnije prati zube nakon svakog obroka.
S obzirom da deca uvek nastoje da oponašaju svoje roditelje, najbolje će biti da im ličnim primerom pomognete da im pranje zuba postane svakodnevna rutina.
Ishrana
Bombone, lizacile, čokolade i drugi slaktiši i grickalice koje se „lepe“ za zube, kao i napici koji sadrže šećer, nanose najviše štete dečjim zubima. Šećer hrani bakterije koje se prirodno nalaze u usnoj duplji, one se brže razmnožavaju i pojačano luče kiseline koje razjedaju zubnu gleđ i stvaraju preduslove za pojavu karijesa. Naučno je dokazano da direktnu odgovornost za pojavu cirkularnog karijesa ima pijenje bilo kog pića koje sadrži šećer (zaslađeno mleko ili čaj, sokovi i sl.) pred spavanje ili tokom noći. Šećer se lepi za zube i ostaje na njima do ujutru, kada su bakterije već site i uveliko ispuštaju opasnu kiselinu.
Pravilna i raznovrsna ishrana beba itekako ima uticaj na strukturu zuba. Nedovoljna i neadekvatna ishrana mogu dovesti do oštećenja strukture zuba i do pojave karijesa, do zakasnelog ili nepravilnog nicanja zuba. Deficit pojedinih vitamina i minerala ostavlja trajne posledice na oralno zdravlje, a to se naročito odnosi na vitamin D, kao i na kalcijum.
Genetika
Genetske predispozicije takođe imaju veliki značaj u podložnosti na karijes, kao i na oblik i položaj zuba. U slučaju da je genetska predodređenost prisutna, a uz to se ne vodi računa o oralnoj higijeni i ishrani, šanse za pojavu karija se su veoma visoke.
Ukoliko postoji genetska predispozicija, savetuju se češće preventivne posete stomatologu. Takođe, ako vi imate problema sa karijesom vodite računa da deca ne koriste iste čaše, pribor za jelo, četkicu za zube koju koristite i vi, jer možete ih zaraziti karijesom.
