Polazak deteta u vrtić predstavlja stres kako za dete, tako i za roditelje. Dete prelazi iz porodičnog okruženja u jedan sasvim novi i drugačiji svet. Koliko god da vi kao roditelj imate tremu i bojazan, morate biti svesni da je detetu teže nego vama. Za njega je to prvi susret sa većim brojem nepoznatih lica, kako odraslih, tako i vršnjaka. Upravo iz tog razloga sama adaptacija na vrtić može potrajati duže nego što očekujete.
Dolaskom u vaspitnu grupu, menja se dotadašnji način života deteta, jer bez obzira na to koliku ima želju za druženjem, detetu ne odgovora da menja sigurnost porodičnog okruženja.
Samim tim, razumljivo je što veliki broj dece protestuje, izražava tugu zbog razdvajanja i najčešće reaguje plačem. Strah od odvajanja je neprestano prisutan kod deteta, a prati ga i osećaj napuštenosti. Iz tog razloga reakcije deteta na vrtić mogu biti burne i dugotrajne.
To je period kada se roditeljima nameću brojna pitanja i kada razmišljaju na koji način da pomognu mališanu kako bi se brže i lakše adaptirao na novu sredinu.
Proces adaptacije je uslovljen brojnim činiocima i svakako ga ne treba generalizovati. Sam tok i brzina prilagođavanja zavise od uzrasta, osobina deteta, zdravstvenog stanja, kao i porodične atmosfere u kojoj dete odrasta.
Praksa je pokazala da se mnogo lakše adaptiraju deca koja potiču iz socijalno stimulativne sredine, iz sredine u kojoj roditelji pružaju beskrajnu toplinu i nežnost detetu, a istovremeno imaju pozitivan stav prema druženju i igri.
Koji tipovi adaptacije postoje
Postoje tri osnovna tipa adaptacije: laka adaptacija, srednja i teška adaptacija.
Pod pojmom lake adaptacije se podrazumeva normalna reakcija na promenu sredine. Najčešće je karakteristična za decu koja imaju stabilnu emocionalnu vezu sa roditeljima. Kod takve dece promene u ponašanju prolaze u roku od nekoliko dana i uglavnom su bezbolne.
Dete koje potiče iz takvog porodičnog miljea veoma brzo se navikava na novu sredinu i raduje se dolasku u kolektiv.
Adaptacija srednje težine najčešće traje do mesec dana. Sve to vreme dete odbija dolazak u kolektiv, ali ne postoji histerija i kategorično odbijanje.
Teška adaptacija se obično retko sreće u praksi. Prate je dugotrajne reakcije i poremećaji ponašanja pri dolasku u kolektiv. Period prilagođavanja može trajati i mesecima. Deca koja se teško adaptiraju na novu sredinu vrlo često izostaju iz raznih razloga, a samim tim se period adaptacije znatno produžava. S obzirom na brojnost dece u grupi, vaspitači u državnim vrtićima nemaju dovoljno vremena da se takvoj deci posvete maksimalno. U tom slučaju privatni vrtići su daleko bolja opcija kako za dete, tako i za roditelje. Grupe u privatnim vrtićima su manje, tako da vaspitači mogu mnogo više vremena da posvete deci koja se teško prilagođavaju.
Najveći broj dece relativno lako prođe proces prilagođavanja, dok samo mali broj prolazi teži oblik adaptacije. Jedna od čestih reakcija koja se ispoljava prilikom teže adaptacije je učestalo ponašanje koje je karakteristično za neku od prethodnih životnih faza. Najčešće je to mokrenje u krevet, sisanje prsta, ponovno traženje pelena ili cucle.
Kod neke dece se javljaju fiziološke reakcije, kao što su odbijanje hrane, odbijanje spavanja, što dovodi do pada imuniteta i čestih prehlada.
Koliko god to delovalo deprimirajuće u datom momentu, nemojte se obeshrabriti. Vremenom, dete će uspostaviti čvršće emocionalne odnose sa vaspitačima i drugom decom, a neželjene reakcije će postepeno nestajati dok ne isčeznu sasvim.
Šta uraditi da adaptacija na vrtić prođe što bezbolnije
Pre nego što dete krene u vrtić, prošetajte sa njim do samog objekta. Pričajte mu da su deca tu zajedno sa drugarima, dok su roditelji na poslu. Razgovarajte sa detetom o drugoj deci, o vaspitačicama, kao i o sadržajima koje vrtić pruža.
Nenametljivo ga zainteresujte da i samo poželi da zaviri unutra i upozna neki novi svet.
Obavezno planirajte odsustvo sa posla dok je dete u fazi adaptacije, jer to je period kada će boraviti u vrtiću nešto kraće. Nemojte propustiti da upoznate vaspitačice sa osobenostima i karakteristikama svog deteta. Rastanak u vrtiću treba da bude topao, ali kratak. Ukoliko rastanak dugo traje, kod deteta se pojačava strah od ostavljanja. Budite iskreni i ispoštujte obećanje. Recite detetu da ćete doći pre spavanja, posle užine i sl. Nađite neku odrednicu njemu razumljivu i uvek se pridržavajte toga.
Svakodnevno organizujte zajedničke aktivnosti za prevazilaženje stresa kod dece, kako biste im olakšali period adaptacije. Provodite što više vremena sa svojim detetom kod kuće. Igrajte se vrtića, zamenite uloge. To je najbolji i najbrži način da saznate koliko mu se vrtić dopada ili ne, kao i kako tamo provodi vreme.
Adaptacija na vrtić je individualna i ne traje isto kod svakog deteta. Ukoliko je dete imalo raznovrsna i bogata socijalna iskustva pre dolaska u vrtić, proces prilagođavanja će biti olakšan i obrnuto.
