Ne potcenjuj male – valjaće ti
Bio jednom jedan lav, i to kakav! Itekakav! Velik, zubat, grivat, repat sa šapurdačama kao lopate. E, taj je jednom, omaškom, uhvatio miša –ovolišna.
„Lave, puštaj, cijuknuo je miš – nemoj me užinati, možda ću ti nekad u životu biti od koristi.“
„Ti?“ – podrugnu se lav. – Šta ti bre, ovolišan, možeš meni itekakvom biti od koristi?“
„Ne zna se, nikad se ne zna,“ – odgovori miš.
„Nek ti bude, ovolišni,“ – reče lav i pusti miša.
Ubrzo posle toga lovci razapeše mrežu za divljač i lav se zaplete u nju.. Trzao je, kidao, besneo, arlaukao, rikao, – uzalud, iz mreže se nije mogao ispetljati. Što je više svoju silnu snagu upotrebljavao, sve se više zaplitao. Bližio mu se kraj, eto će uskoro i lovci.
Miš je, međutim, čuo lavlju riku i pohitao da vidi šta se događa. Stigavši, reče:
„Bogme se jedan itekakav itekako zapetljao.“
„Prođi me se, – jeknu lav – sa mnom je gotovo. “
„Neka, neka, – uzvrati ovolišni – samo ti miruj, šta je gotovo a šta nije, još ćemo videti.“ – pa izgricka mrežu u paran parčad.
Skoči lav veselo i izljubi miša kao najrođenijeg, sad je video kad ko kome može valjati. A jedna bubamara, koja je sve videla, prošušketa:
Kada biraš druga, ti dobro pazi,
jer šta ko može teško je znati,
zato se nemoj ravnat’ po snazi, –
silan od veštog manje će dati.
Pročitajte i verziju ove basne iz pera Lava Tolstoja:
Lav i miš – Lav Tolstoj
Jedanput kada je lav spavao preko njegovog tela pretrča miš. Lav se probudi i uhvati ga. Miš ga stade moliti, govoreći: „Ako me pustiš i ja ću ti se smilovati“. Lav se nasmeja ovom njegovom obećanju i pusti ga.
Posle nekog vremena lovci uhvate lava i vežu ga užetom za drvo. Miš ču lavlju riku pa dotrča, pregrize uže i oslobodi lava pa reče; „Sećaš li se kada si se smejao ne misleći da ti se ja mogu odužiti, a sada si se uverio da ti u životu i miš može pomoći“.
