Jednoga dana, pošao mlinar sa svojim sinom u obližnji grad da proda magarca. Kako su hteli da prodaju magarca za što više novca, odlučiše da ga svežu i obese o jednu motku i tako ga ponesu u grad, kako se magarac ne bi umorio.
Usput ih sretoše trgovci koji, kad kad videše ovu trojku, prasnuše u smeh: “Pogledaj ove glupake! Šta li samo izvode? Ne zna se ko je među njima veći magarac!”
Kad naš mlinar to ču, shvati da je pogrešio, te odveza magarca i potera ga ispred sebe. Magarcu je, međutim lepše bilo dok su ga nosili i nehte da ide. Stoga ga uzjaha sin, a stari mlinar pođe za njima terajući magarca šibom. Ubrzo potom opet susretoše trgovce, a najstariji od njih ljutito im reče: “Sram te bilo, mladiću, još si golobrad a zaseo si tu kao kakav princ, dok ovaj starac iza tebe jedva ide!”
I mlinar odmah posluša trgovca, reče sinu da siđe, sam uzjaha magarca i pođoše dalje.
Malo potom naiđoše tri devojke, te će jedna: „Kakva šteta, onaj mladić se po džombama lomi, a ovaj starkelja zaseo pa se šepuri!“ Kako bi izbegao svađu, neodlučni mlinar odluči da se i sin popne iza njega na magarca.
Na ulazu u grad sretoše druge ljude koji redom počeše da govore: „Kakve budale! Magarac je na izdisaju, vuče obojicu; na vašaru će od njega moći da prodaju samo kožu!“ A mlinar shvativši da je u pravu, reče za sebe: „najluđi sam što pokušavam čitav svet da zadovoljim! Ali još i ovo da probam!“, te sjahaše i on i sin sa magarca i dalje produžiše peške. Ali već prvi prolaznik koga sretoše čim ih ugleda poče da se krsti: „Kakva li je ovo nova moda: magarac šetka a mlinar tabana! Još samo fali da magarca u ram ko sliku stave!“
A mlinar će na to: „Ja sam magarac, glup sam bio, priznajem, al’ odsad na mišljenje drugih više ni pet para ne dajem. Mogu da zameraju do mile volje, više me nije briga, radiću po svome!“ A mudri prodavac s pijace reče okupljenima:
Izaberite dvor, viteška dela
ili pak ženidbui učmalost sela,
postanite kaluđer, uradite ma šta –
svet će ipak naći da govori svašta!
