Sigurno ste dosta puta čuli u narodu izraz „Medveđa usluga“, a da li ste znali da vodi poreklo iz basne. Priča o medveđoj usluzi postoji od davnina, a prvi ju je zabeležio ruski basnopisac Ivan Andrejevič Krilov i zvala se Pustinjak i medved. Kasnije su se pojavljivale razne verzije, a ovo je samo jedna od njih:
Medved i vrtlar
Jedan planinski medved, prilično nezgrapan i neuk, kojemu je sudbina bila dodelila da stanuje u jednoj pustoj šumi, živeo je u njoj kao kakav iznanik, usamljen, skriven i izopšten od svih. On bi sigurno skrenuo pameću, jer oni koji žive van sveta obično nisu sasvim razumni. Dobro je govoriti a još bolje ćutati ali i jedno i drugo može da naškodi kad je prekomerno. U taj kraj gde je medved stanovao, ni jedna životinja nije dolazila, pa njemu – iako je bio medved – poče da biva dosadan takav tužan život.
I dok je njega morila tuga, nedaleko odatle patio je od dosade i jedan starac, koji je obožavao biljke i drveće. Lepo je živeti takvim životom, ali bi bilo mnogo prijatnije imati pored sebe još nekog blagog i vernog prijatelja. Jer biljke malo govore, osim u basnama. I tako naš starac, kome beše dosadilo da živi u tome novom svetu, pođe da traži društvo. A baš tada, sa istom takvom namerom, beše i medved krenuo iz planine. I tako se njih dvojica, čudnim slučajem, susretoše na jednoj krivini. Čovek se prestravi, jer nije znao kako da izbegne taj susret i šta da čini, ali on vešto prikri svoj strah.
Medved, koji ne ume mnogo da govori, i kitnjasto, reče mu prosto: – „Pođi sa mnom mojoj kući.“
A čovek mu odgovori: – „Gospodaru, onamo je moj dom. Ako mi želiš učiniti čast, izvoli samnom na poljski ručak. U mene ima voća i mleka. To možda nije svakidašnji obed gospode medveda, ali ja nudim ono što imam.“
Medved prihvati ponudu. I dok su tako išli zajedno, oni se sprijateljiše još i pre nego što su stigli do čovekovog doma. A kad stigoše tamo, uvideše da vrlo lepo mogu živeti zajedno, u miru i slozi. I mada kažu da je bolje živeti sam nego sa glupacima, ipak je čovek mogao na miru da radi po ceo dan svoj posao, jer medved nije govorio ni dve – tri reči na dan. Medved je odlazio u lov i donosio divljač, ali mu je glavna zanimacija bila da tera muve sa lica svoga prijatelja dok je ovaj spavao.
Jednog dana dok jestarac spavao čvrstim snom, sedna muva spusti se na vrh njegovog nosa. Uzalud je medved pokušavao da je otera odatle; ona se opet nanovo vraćala, pa ga to na kraju dovede do očajanja. „Pokazaću ja tebi, a sad ćeš videti kako!“ I čim to reče, on dograbi jedan veliki kamen i baci ga snažno čoveku na glavu kako bi ubio muvu, ali pritom razbi glavu i ubi čoveka umesto toga.
Gledao sve sa strane golub pa na kraju reče svojoj golubici:
Izvuci pouku iz ovog mog suda
i čuvaj se dobro prijatelja luda
