Čitao sam u delima jednog basnopisca kako je jedan stari mačor, koji je među mačkama važio za najveštijeg ratnika kao Aleksandar Veliki, a za miševe bio bič poput Atile i činio među njima čuda. Tog mačka su se bojali miševi na kilometar unaokolo, jer je on hteo da uništi njihov rod na ovom svetu. Sve klopke, otrovi i mišolovke bili su ništavni u poređenju s njim.
Kad je najzad video da su se miševi zatvorili u svoje rupe i ne usuđuju se da izađu napolje, te ih je on uzalud tražio, prepredeni mačak se načini mrtav. Taj razbojnik se obesio naglavačke o nekekvu uzicu što je visila sa tavanice i držao se šapama za nju.
Miševi pomisliše da je to mačak kažnjen zato što je ukrao pečenje ili sir, ili je nekoga ogrebao, ili načinio nekakvu štetu – da je gazda obesio tog nevaljalca.
I svi miševi složno su se spremali da se slatko smeju pri njegovom pogrebu, pa počeše da izviruju iz svojih rupa, da pomaljaju glave, a zatim da se vraćaju u svoja mišja gnezda. Posle toga opet izađoše, oslobodiše se i pođoše da traže hranu.
Ali tada se dogodi nešto za njih neočekivano: obešeni mačak iznenada ožive, skoči na zemlju i uhvati one najtromije miševe.
„Znam ja i druge načine“, reče on gutajući ih. „Ovo je bilo samo jedno staro ratničko lukavstvo. Vaše rupe vam neće ništa pomoći, to vam unapred kažem. Svi ćete opet izaći u kuću.“ Ovo im je on tačno prorekao. Naš mačak se spremi da ih nanovo prevari i nadmudri. On se sav uvalja u brašno, pa se sklupča pored jednog starog džaka. I to je on vešto smislio, jer svi miševi dođoše da tu pogube svoje glave.
Međutim, jedan stari miš nikako nije hteo da mu priđe. Bio je to jedan stari prepredenjak koji je prošao sito i rešeto; čak je u jednoj borbi ostao i bez svog repa. „Ovo brašnjavo klupče mi se čini veoma opasno“, uzvuknu on izdaleka. „Sve mi se čini da se ispod toga ponovo krije naka zamka. Ništa ti ne vredi što si se posuo brašnom, jer i da se u džak uvučeš, ja ti se ne bih približio.“
Na to reče jadan stari pas koji je sve posmatrao sa strane:
Mudar je to miš, vođ celog plemena,
iz svakog je rata izvukao kosti.
Znao je za mudrost iz drevnog vremena:
Opreznost je uvek majka bezbednosti!
