Početna U svetu knjiga Basne Lafontenove basne 7# – Lisac i jarac

Lafontenove basne 7# – Lisac i jarac

2172
0
PODELI
jarac i lisica

„Ne biraš li društvo – svačemu se nadaj“

Serdar Lisku pridružio se braca Jara Rogati, brlјivko koji od nosa dalјe ne vidi, al’ zauzvrat hvalisavac i veliki uobraženko. Baš je sebi dobro društvo izabrao: Lisko beše prošao i sito i rešeto, svim je taj mastima bio premazan, iz svačega korist izvlačio, svakoga uspevao da prevari. Ali, braca Jara na to nije mislio, godilo mu da sa serdarom bude zajedno, čuven je serdar bio širom polјa i šuma po svojim podvizima i majstorijama, – pričaće se, bogme, sutra po selima kako je Jara s takvim majstorom lov lovio i drugovao.

Išli su tako njih dvojica, pripeklo sunce, – ožedneše. Tamo-ovamo, nigde vode, dok ne ugedaše nekakav bunar na kome se seoska stoka napaja, uokolo nigde nikog, ni stada ni pastira, živa zgoda da žedni lovci žeđ ugase. Brže-bolјe uskočiše u bunar, nakvasiše suve guše, dobrano se napiše.

“Ovo beše dobro, – reče tada Liske – ali, pobratime moj, treba izaći. Kako ćemo?”

“Brade mi jareće, ne znam,” – snuždi se rogati. “E, kad ti ne znaš, moraću ja nešto da smislim,” – uzvrati serdar.

“Smišlјaj, e da se nečemu i ja naučim od tebe,” – obradova se Jara.

“Naučićeš, naučićeš, – osmehnu se Liske, pa izloži plan: – Uspravi se uza zid bunara koliko god možeš, nisi ti ni tako kratak, digni prednje noge i uz njih prigni glavu, ja ću se preko tvojih leđa i rogova iskobelјati napolјe, posle i tebe izvući. Hajde, požuri, ubrzo će čobani dognati stoku na pojilo, a onda nam se dobro ne piše, štapčuge su u njih debele.”

“Brade mi jareće, – zadivi se rogati – ne bih ja takvu majstoriju smislio ni da sto godina lupam glavu!”

Ne melјi, diži se,” – skresa Lisko, pa braca Jara učini kako mu je rečeno.

Hop! – skoknu serdar repati preko jarećih merdevina, iziđe iz vodene rupe i reče:

“Ti pomenu, bradonjo, da bi se rado nečem naučio, pa evo ti prilike: da ti Je pameti za polovinu koliko brade, ne bi ni šale radi silazio u bunar s lukavijim od sebe. Da si malo bar razmislio, jasno bi ti bilo da dole mogu dvojica, ako treba i odjednom, ali napolјe samo jedan. E, vidiš, taj jedan sam ja, a ti sad iz toga uči šta se ima učiti!”

I serdar Lisko ode, doviknuvši još svom zablenutom sadrugu:

– Ostaj zdravo, jarče, čami u bunaru,
da izbavim tebe nemam više kada,
podsećam te samo na izreku staru:
ko ne bira društvo, – svačem nek se nada!

 

OSTAVITE ODGOVOR