Visina: 135 – 180 centimetara (do vrha glave)
Težina: 130 – 200 kilograma
Latinski naziv: Lama glama
Lame, čija je postojbina Južna Amerika, iako nemaju grbu, u vrlo bliskom su srodstvu sa kamilama. Ova životinja je nastala domestifikacijom (pripitomljavanjem) gvanaka. Gvanako je jedna vrsta divlјe lama. Zajedno sa ostalim vrstama lama, pripada porodici kamila. Živi u predelu Anda, od Kolumbije na severu do Patagonije na jugu, gde je veoma čest. Danas ih ima između 400 i 600 hilјada.
U službi čoveka hiljadama godina
Postoje četiri vrste lama: gvanako, lama, alpaka i vikunja. Gvanako i vikunja su i danas divlјe vrste; lame i alpake su još u pradavna vremena pripitomlјene i postale domaće životinje.
Pripitomlјene su pre više hilјada godina (tačnije oko 3500 godina pre nove ere u Peruu) i vekovima je njihova sudbina bila vezana za, nažalost, iščezlu civilizaciju Inka. Narod Inka nije znao za točak, nije koristio novac, niti je imao bilo kakvo pismo, ali je, zahvalјujući lamama, razmenjivao poruke na razdalјinama od više hilјada kilometara. Duge pramenove ispod trbuha ovih životinja vezivali su u čvorove koji su imali određeno značenje. Koristili su ih i osvajači: smatra se da su španski konkistadori (osvajači), tokom svojih osvajačkih pohoda, upotrebili oko trista hilјada lama za nošenje opreme i raznog drugog tereta, uklјučujući i srebro i zlato.
Pri hodu lama istovremeno podiže prednju i zadnju nogu sa iste strane tela, što joj omogućava brzo kretanje. Ona je u stanju da dvadeset šest kilometara nosi tovar od pedeset kilograma, i to na nadmorskoj visini od oko pet hilјada metara, gde je vazduh veoma razređen. Zanimlјivo je, opet, da su se svi pokušaji obučavanja lame da vuče kola neslavno završili. Oni koji su to nameravali, morali su biti na oprezu, jer, ovaj stvor ume da ugrize nasrtlјivca.
Kao što se može zaključiti Iz napred navedenog lama se najviše koristi kao teretna životinja. Teret do 50 kilograma može da nosi i čitavih 12 sati!
Lame su prgave i svojeglave
Lame prilično podsećaju na kamile, ne samo izgledom već i ponašanjem. Prgave su, svojeglave, ali i društvene. Iako su nešto manje i žive upola kraće od svojih rođaka iz Afrike i Azije, svega oko dvadeset godina, izuzetno su snažne i izdržlјive. Ženka, posle trudnoće koja kod lama traje oko godinu dana, rađa jedno mladunče.
Lame se služe jednom veoma neobičnom i samo njima svojstvenom tehnikom odbrane. One puštaju protivnika da im se približi, a onda mu naglo i žestoko plјunu nakuplјenu plјuvačku i sve što im se nalazi u ustima direktno u lice, ponekad čak i sitne kamenčiće.
Kada su dobro dresirane lame vrlo retko pljuju ljude, dok I pljuvanje u krdima dobro dođe kao disciplinska mera. Pljuvanjem one kažnjavaju članove koji su na nižim pozicijama.
