Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu Lik Blagoja kazandžije za učenike 8. razreda osnovne škole. Reč je o temi iz gradiva koja se oslanja na jednu od najlepših pripovedaka Laze Lazarevića Sve će to narod pozlatiti.
Uvod
Jedna od najlepših pripovedaka Laze Lazarevića jeste pripovetka „Sve će to narod pozlatiti“, koja ujedno predstavlja kritiku na društvenu stvarnost, ali i podršku bespomoćnima i ugroženima. Teško ratno vreme iznedrilo je mnogo žrtava. Mnogi od njih su izgubili živote braneći svoju domovinu, a mnogi su postali ratni invalidi, na koje je domovina kasnije zaboravila, pa su morali postati prosjaci, kako bi se prehranili i opstali. Upravo je takva sadržina ove pripovetke.
Razrada
Radnja se odigrava na savskom pristaništu gde vlada veliko nestrpljenje, jer masa ljudi očekuje lađu. Među njima je i Blagoje kazandžija koji čeka sina za koga zna da je lakše ranjen u ratu. Otac je nestrpljiv, zbunjen i vidno nervozan. Ne može da išceka da zagrli i izljubi sina heroja, onoga koji je rizikovao svoj život.
Duštvo mu pravi i kapetan Tanasije Jeličić koji iščekuju suprugu i sinčića i koji je sve vreme smiren i pribran. Iz razgovora koji oni vode o Blagoju se mnogo toga može saznati. On ne samo da je nestrpljiv, već je veoma brižan. Iako ne zna u kakvom stanju će zateći sina, on već razmišlja o njegovoj sudbini po dolasku kući. Na neki način je i zabrinut, jer zna kako se država ophodi prema onima koji se bore na njenoj strani i kako ih brzo zaboravlja. Zato, on uporno priča o snazi i junaštvu svog sina, ujedno mi je tako lakše, jer vreme brzo prolazi, a i lepše je da veruje u neke vedre i lepe činjenice.
On kritikuje držvu i vlast, jer negde u njemu vlada sumnja i slutnja da će sa te strane nepravda zateći i njegovog sina. Psihološki nemiri koji se odigravaju unutar Blagoja, najbolje su prikazani u njegovom iščekivanju, stalnom zapitkivanju zašto lađe nema, da li se nešto dešava i slično, zatim, u njegovim slutnjama i pričama. On ima potrebu da svoj strah podeli sa drugima. Zato neprestano polemiše i glasno strahuje. On duboku unutar sebe želi da veruje u ono najbolje i najpozitivnije.
Blagoje preživljava tešne unutrašnje nemire, lomove i promene, koja veoma potresaju njegov život. To je sve sadržano u njegovim pokretima, postupcima, govoru. Međutim, sva njegova nada i vera biće uzaludne. Onog trenutka kada je lađa stigla, Blagoje je spavao u mehani. Njega je probudio kapetan Jeličić i saopštio mu dolazak i sudbinu sina. Blagoje i dalje ne veruje, on ne prihvata da išta može biti loše. U stvari, on nije spreman da prihvati tešku i tragičnu sudbinu sina. Zbog toga unutar njegovog srca vlada neverica, iznenađnost i izgubljenost.
Nesvesno prolazi pored svog sina, tražeći svog heroja i junaka. On ne očekuje osakaćenog i povređnog sina, pa ga zbog toga ne primećuje. Na trenutak još uvek vlada vera i nada. Onda kada se njegov sina odazove i kada Blagoje vidi kako on izgleda, kreće potpuna duševna tuga i bol. To je ono što je Blagoje najmanje očekivao. On je šokiran, očajan, tužan. Njihov susret na pristaništu je vrlo emotivan i potresan. Otac ga grli i pored sveg očaja, ipak teši sina. Želi da ubedi sina u to da će njegova sudbina biti uzor i primer drugima, da će ljudi to umeti da cene. Međutim, on je duboko u sebi svestan da nije tako. Negde zna da će njegov sin propatiti i to ga još više brine.
Trenutak kada povređnom invalidu daju novac i poklone, a on se oseća kao najveći prosjak, jeste slutnja njegove sudbine, koja će se uskoro dogoditi. Blagoje se propio od tuge i ubrzo umro, a sin je zaboravljen i njegovo junaštvo je zaslužilo milostinju na ulici, te on prosi.
Zaključak
Blagoje kazandžija je primer nesrećnog čoveka, koga je duboko potresla sudbina svog deteta. Njegova psihološka ličnost ukazuje na brigu, borbu, lažnu nadu, slutnju, očaj. Iako se nekako nosio sa sinovljevom sudbinom, ipak ga je očaj pokosio. Ostala je samo nada da će njegov sin heroj, sada već prosjak na ulici, biti opomena i kritika vlasti da se ne zaboravlja na one koji su rizikovali svoj život zbog domovine.
