Imala baba u šumi kuću i u kući petla i mačka. Kad je baba umrla, ostali su u kući samo mačak i petao. Oni su se lepo slagali i voleli kao braća. Jednoga dana pođe mačak u šumu da traži štogod za ručak.
Petlu reče: – Ne šali se da izlaziš iz kuće dok ja ne dođem, jer može doći lisica, pa će te odneti. Petao reče da neće izlaziti, a mačak ode u šumu. Čim mačak ode, dođe lija pod prozor i stade pevati:
Petliću, petliću,
crveni fesiću,
zeleni repiću,
donela ti teta
pšenice belice,
hodi pojedi!
Prevari se petao, izlete kroz prozor, a lija ga zgrabi za vrat, pa pobeže u šumu.
Stade petao kukati:
Maco, braco,
lija mene davi,
hodi me izbavi!
Kad mačak iz šume ču petlovo dozivanje, on potrča u pravcu odakle je glas dolazio, pa sustiže lisicu i stade je grebati po licu i očima. Lisica se uplaši, ispusti petla i pobeže. A mačak odvede petla kući.
Drugog dana pošao je mačak opet u šumu da traži štogod za ručak, a petlu reče: – Ne šali se da izlaziš iz kuće dok ja ne dođem, jer može doći lija da te odnese.
Petao reče da neće izlaziti, a mačak ode u šumu. Čim mačak ode, dođe lija, stade pod prozor i poče pevati:
Petliću, petliću,
crveni fesiću,
zeleni repiću,
donela ti teta
pšenice belice,
hodi pojedi!
Prevari se petao, izlete kroz prozor, a lija ga zgrabi za vrat, pa pobeže u šumu.
Petao opet poče kukati:
Maco, braco,
lija mene davi,
hodi me izbavi!
Kad to ču mačak iz šume, on opet potrča u pravcu odakle je glas dolazio, sustiže lisicu i poče je grebati po licu i očima. Lisica se uplaši, ispusti petla i pobeže. Mačak opet dovede petla kući.
Trećeg dana pođe opet mačak u šumu da traži štogod za ručak, a petlu reče:
– Ne šali se da izlaziš iz kuće dok ja ne dođem. Može doći lisica da te odnese, a ja neću čuti, jer ću ići daleko.
Petao reče da neće izlaziti, a mačak ode u šumu. Čim ode mačak. dođe lija pod prozor i stade pevati:
Petliću, petliću,
crveni fesiću,
zeleni repiću,
donela ti teta
pšenice belice,
hodi pojedi!
Ali petao ne htede izaći. Tad se lija sakri iza kuće, pa opet zapeva:
Petliću, petliću,
crveni fesiću,
zeleni repiću,
donela ti teta
pšenice belice,
hodi pojedi!
Ne može petao da miruje, nego sve više naginje glavu kroz prozor da vidi gde to lija peva.
A lija njega za vrat cap-carap, pa pobeže u šumu.
Petao je opet dozivao mačka:
Maco, braco,
lija mene davi,
hodi me izbavi!
Mačak ga nije čuo.
Sve približno točno napisaon osim obraćanja lisice prema pijetlu i poziv pijetla prema mačku.
To ovako treba biti :
“ Pjetliću djetliću, crveni fesiću
zeleni repiću. Teta Lija ti donijela
pšenice bjelice. Iziđi na prozor
pa pojedi“ (3 puta sa pjeva)
A Lija ga uhvati cap-carap za vrat!!!
Obraćanje pijetla mačku za spas:
“ Maaacooooo bracoooo,
teta Lija me daviiiiiiii,
dođi me izbaviiiiii !!! “ (3 puta se pjeva).
Tu priču pričao mi je otac kao malom djetetu, a ja sam uvijek volio tu priču čuti od njega i na kraju priče uvijek bi zaplakao !!!
I ja sam tu istu priči pričao i svojoj djeci baš onako kako mi je moj pokojni otac pričao ! ( onako dramatično )!
Vrlo poučna pričica!!!