Živeli su na kraju šume samohrani starac i mačak, Macan-Bracan. Starac nije imao ni dece ni unučadi, pa je zato još više voleo svog jedinog druga mačka. Obojica su bila nezapamćeno stara, obojica su ujutro mnogo kašlјala i obojica su volela da piju mleko i dugo spavaju. Samo nikad nisu spavali u isto vreme: bili su plašlјivi kao i svi starci te je uvek jedan stražario kad se drugom pridrema. I posao su u svojoj kućici bratski delili, Macan je repom čistio sobu, a starac ložio vatru; kad starac stavi ručak da se kuva, mačak pazi da ne iskipi, a kad starac nešto šije, mačak mu uvlači konac u iglu. Legne li Macan-Bracan prvi da spava, starac mu peva uspavanku:
Buji-paji, Macane,
sad će noć da nastane,
vetar će da duva,
stražu će da čuva:
da ne padnu gromovi,
i ne sruše krov,
da ne svrate vukovi
kad pođu u lov.
Buji-paji, Macane,
sad će noć da nastane,
sad će pasti kiša,
uspavaće miša
na našemu tavanu
pa će mišić Macanu
dopadnuti šaka
pre prvoga mraka.
Slušajući starčevo pevušenje, mačak je spokojno spavao, znao je da mu se nikakvo zlo ne može dogoditi. A kada se on dobro ispava, spava starac; Macan legne kraj njegovih nogu, gleda ga netremice i prede:
Spavaj mirno, deda,
Macan tebe ne da.
Pređicu ti prede
od poda do grede,
da mesec ne smeta
kad kraj kuće šeta,
da te dobro čuva
pauka i muva.
Kad starac pođe u šumu da kupi drva, ostavi mačka da čuva kuću, zapovediv mu da ne izlazi ma ko ga mamio. Mačak se obično nije plašio da ostane sam, očekivao ga je spokojno na prozoru do u mrklu noć.
Ali jednog dana tako naiđe kraj njegove kuće lopov. Bio je u selu ukrao petla, kokoš, kravu, ovcu, i psa, taman toliko da zakući. Samo mu je još nedostajao mačak. Zato se mnogo obraduje ugledavši starčevog mačka na prozoru, pa ga stane mamiti:
Macane-Bracane,
izađi ovamo,
da povečeramo.
Doneo sam mleka
tebi izdaleka,
iz daleke dalјine
doneo sam slanine.
Macan je, istina, bio gladan, jer starca nije bilo kod kuće ceo dan, ali ipak odole srcu i pobeže sa prozora. Lopov onda dođe kod vrata pa ga kroz klјučaonicu stade zvati:
Macane-Bracane,
izađi ovamo,
da povečeramo.
Doneo sam šećera,
biće slatka večera,
doneo sam meda
i masla sa leda.
Mačak se poboja da lopov ne provali vrata pa pobeže na tavan. Tad lopov poče kroz dimnjak da ga mami:
Macane-Bracane,
izađi ovamo,
da povečeramo.
Doneo sam luka,
paprike i soli –
sve što gladan voli.
A mačak pomisli: „Kad me nisi namamio na mleko i slaninu, nećeš ni na luk“, pa se sakri duboko iza grede i poče maukati iz sveg glasa, zovući u pomoć. Utom se baš starac vraćao iz šume, pa čuvši da mačak zapomaže, seti se da ga je neko napao i stade tražiti oko kuće. Lopov u taj čas šmugnu kroz mrak, ali starac ipak stiže da ga dobro opauči po leđima.
Posle ovoga su se mačak i starac još više voleli. Nigde nisu išli jedan bez drugog, jer su se bojali da lopov opet ne dođe. A čega su se bojali, to se i desilo. Lopov nije mogao da zaboravi batinu koju je dobio po leđima i nagovori tri razbojnika da ubiju starca. Srećom, mačak ih, sedeći na prozoru, još izdaleka opazi gde dolaze te starac brzo pobegne u šumu, a on ih, praveći se nevešt, dočeka na vratima i na pitanje gde mu je starac, odgovori lukavo:
Mijau, on je tu,
sakrio se na tavanu.
Razbojnici jurnu na tavan i kad starca tamo ne nađu, stanu da viču na mačka što ih je prevario, ali on nastavi da zavarava trag:
Mijau, on je tu,
sakrio se u podrumu.
Razbojnici grunu u podrum, ali starca ni tamo ne nađu, te navale lјutito na mačka da im odmah kaže istinu, a on nastavi svoju šalu:
Sada ću vam pravo reći,
pobeg’o je iza peći.
Oni tada tamo, ali ne našavši ni tamo starca, potrče na mačka da ga tuku, a on će opet:
Moj je starac još pre zore
iza kuće, vrtić ore.
Navrat-nanos uskoče razbojnici u vrt, pa kad ni tamo ne nađu koga su tražili, povade kolјe pa drži za mačkom. Da bi ih još malo zadržao, dok starac daleko ne odmakne, on im pokaza bunar:
Poslušajte mačka stara,
starac je na dnu bunara.
A kad razbojnici siđu u bunar, on beži u šumu za starcem i nađe ga u nekoj pećini. Prožive tu nekoliko dana a posle se opet vrate kući. Tamo više nije bilo razbojnika, digli su ruke i od starca i od mačka, ne želeći da imaju ikad više s njima posla. A Macan-Bracan i njegov gazda od radosti se napiju mleka i legnu da spavaju.
