Lila Stojanović je učenica 4. razreda Osnovne škole “Ivan Gundulić“ iz Novog Beograda. Lila je vać učestvovala na našem konkursu “Podeli dar” pričom „Grad dobošar“. Nagrađena je na konkursu “Miris dunje na ormaru” u kategoriji za najbolju priču učenika od 1.-4. razreda.
Miris dunje na ormaru (opis jeseni)
Čula sam od mame da kada dunje zamirišu na ormaru znači da je došla jesen. Nјen dolazak jedva čekam, jer znam da krije mnoge tajne koje će promeniti svet oko mene.
Jesen mi liči na slikarku koja stalno boji lišće u nove boje: zlatastu, plameno crvenu, kamenosmeđu, bakarno crvenu, boju pomorandže… a onda svo to raznobojno lišće razduva na sve strane pa cela priroda izgleda kao uskovitlana šarena slika. A kada odemo na pijacu, tamo nas tek čeka prava eksplozija boja zrelog voća i povrća. Tu su rumene nasmejane loptice paradajza, snežobeličaste glavice karfiola, kao sunce žute sočne kruške, radosne zelenkaste jabuke… Najviše volim crvene, debele, mesnate paprike koje mama peče i pravi sa belim lukom. Ceo komšiluk to isto radi, pa nam cela zgrada rajski miriše!
Jesen je i malo bezobrazna zato što pokvari lepo letnje vreme, pa moramo da ostajemo češće kući. Naređa ratoborne, sive i crne oblake kao vojnike, pa im naredi da na nas puste oštru, igličastu kišu. Tada ulice opuste i svi su tužni. A onda jesen shvati da je pogrešila pa opet vrati sunce, a s njim se vrate i boje, pa ceo sveže opran svet opet jarko zablista i svi su opet srećni.
Međutim, mora se reći, ona ima jednog posebno nestašnog druga, a to je vetar. Taj mnogo voli da se šali. Nekada je nežan i veoma prijatan, pa ti miluje lice i šapuće na uvo, a nekada se dobro razduva, razviče iz sveg glasa, šamara te i gura u leđa, kao prava napast, pa samo gledaš da mu što pre utekneš.
U jesen nas svuda prati divan, mekani zvuk šuštanje suvog lišća. Volim da skačem u njegove gomilice, jer onda svo lišće čilo poleti u vazduh, kao da igra jedan veseli i šuštavi valcer samo za mene. Sve me to puno raduje, pa se smejem i uživam.
Jesen ima još jedan zvuk, a to je prodorni glas školsko zvonca. Ono mi liči na nekog čiku sa naočarama koji decu zove na odmor, ali ih i tera nazad u učionice za početak časa. Kada ih pušta na odmor, on im se smeška, a glas mu je radostan i srećan. Kada ih vraća u učionice, onda se lјuti što nisu brži, pa im se zato obraća strogim i žustrim glasom. Eh, koji ga đak ne poznaje!
Jesen je uzbudlјiva i šarena ne samo zbog svojih boja i promena u prirodi, nego i zbog toga što nam promeni ceo život. U njoj se, posle divnih letnjih dana, vraćamo svojim obavezama, postajemo ponovo ozbilјni, stariji, pametniji, pravimo nove planove i koračamo dalјe kroz život praćeni magijom prirode.
Uživamo u njoj jer znamo da će slikarka jesen jednog dana odlučiti da opere svoje četkice, spakuje palete i boje i ode na drugi kraj sveta. A tada će nam doći nova gošća- zima.
