Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Moj kućni ljubimac“ za učenike 5 i 6. razreda osnovne škole. Ovaj pismeni sastav, se savršeno uklapa u nekoliko tema kao na primer “Moj ljubimac” ili “Moja omiljena životinja” i slične teme u kojima se opisuju osobine životinja – kućnih ljubimca.
Ovaj pismeni sastav objavljen je u Zabavniku đačkog doba 2010 godine a napisala ga je Marija Mitrović iz Osnovne škole „Aleksa Šantić“ iz Ugljevika.
Moj kućni ljubimac
Kada sam ugledala te, kao noć, crne oči kao sijaju istopila sam se od sreće. Tu malu njuškicu, te male šapice i repić koji se stalno vrteo, poželela sam da imam. Pomislih u sebi: „Da ga imam, ja bih ga hranila, mazila i gledala kako raste!“ Bila bih najsrećnija na svetu.
Bila sam u gostima, prošlog leta, kod rodbine u Batajnici. Oni imaju ženku pekinezera, koja se baš tog dana oštenila, i kao i svaka majka brižno čuvala svoje dvoje dece. Jedan je bio šaren i odmah je dobio ime Flekica, a drugi je bio crn i imao je samo na šapama i po grudima malo bele boje. Dobio je ime Kiki. Bio je debeo i prelep. Izgledao je kao loptica, pa se stalno kotrljao po travi. Poželela sam baš njega… I dobila sam ga! Od sreće nisam znala šta ću. Čvrsto sam ga privila na grudi, a on me je liznuo, dok mu je telo podrhtavalo od straha. Sestra i ja smo se otimale koja će ga više maziti, pa smo od njega napravile, pravu mazu. Sad je on već porastao, svakog jutra nas budi, prati u školu, vrteći svojim malim, slatkim repićem. Voli sve da jede, posebno iz moje ruke. Svi ga vole jer je jako umiljat, poslušan i pametan. Kada učim ili pišem domaći Kiki uvek sedi u mom krilu, veselo maše repićem i posmatra me svojim krupnim očima. Čak i sada dok ovo pišem nedostaje mi.
Možda još nemam dovoljno godina i iskustva, ali sam zaključila da je pas najbolji čovekov prijatelj, i sigurna sam da ko ne voli životinje, ne može da voli ni ljude.
