Moja mašta – pismeni sastav za osnovnu školu

Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Moja mašta“ za učenike osnovne škole. Ovaj pismeni sastav, se savršeno uklapa u nekoliko tema kao na primer “Na krilima mašte” ili “Svet iz moje mašte” i slične teme u kojima se opisuje mašta i dečje maštarije.

Moja mašta

Svake večeri kad tama obasja moju sobu i mesečeva svetlost se lagano ušunja u nju, ja uronim u mekanu posteljinu. Sklapam oči i stvaram sebi nemoguće slike i događaje. Trenutak kada ulazim u moju čaroliju lepši je nego bilo koji drugi. Pred sklopljenim očima nižu se slike, događaji ne prestaju da se smenjuju. Moć moje mašte rađa u meni neku čudnu, ali iskrenu sreću. Zato često uživam u svom izmišljenom svetu.

Jedne večeri dok sa bila ušuškana u svoj mekani pokrivač, poželela sam da otputujem negde daleko. Nisam imala jasan putokaz u glavi. Želela sam da to bude mesto koje nikada nisam videla i za koje nikada nisam čula. „Neka bude neko čudesno mesto, da se malo zabavim“, pomislila sam. Tako sam sebi pred očima stvorila čudnesnu zemlju slatkiša. Da, sva deca vole slatkiše, pa tako i ja. Iako me mama stalno kritikuje da ne smem jesti mnogo slatkiša, ovde, u mojoj čokoladnoj i slatkoj zemlji, svakom detetu preporučuju da jede puno slatkiša. Kad god poželi može pojesti čokoladu ili bilo šta drugo.

U početku mi je bilo veoma čudno i pitala sam se kakva je ovo zemlja. Međutim, kad sam malo više prošetala kroz nju, videla sam da je u njoj sve tako lepo, slatko, čokoladno. Jednostavno, ne postoji ništa drugo. Moram priznati da mi se veoma dopalo. Negde u daljini čula se neka dečija graja. Potrčala sam da vidim šta se tamo dešava. Onda sam ispred sebe ugledala veliki ringišpil sa mnogo vesele dece. Svi su uživali i igrali se. Svako dete u ruci nosi neku veliku lizalicu, ili čokoladnu krofnu ili neki drugi čokoladni slatkiš.

Naravno, poželela sam da se upoznam sa svom tom decom i da im se odmah pridružim. Zar postoji neko lepše mesto na kome bih sada bila. Da li ima lepše zemlje i lepših ljudi nego ovde. Toliko igračaka, toliko slatkiša, toliko srećne dece. Nema lepšeg mesta od ovog. Moji veseli drugari i ja smo se zabavljali sve dok se nismo umorili. Pošto u ovoj čokoladnoj zemlji mrak nikada ne pada, deca mogu da se igraju dokle god hoće. Naravno, roditelji ih nikada ne zovu da rade domaći zadatak niti da ručaju niti da spavaju. Kako bi se svako dete obradovalo da može bar jedan dan ovde da provede.

Na trenutak sam začula kako je neko pokucao na vrata. Odjednom sam se trgula i shvatila da sam u svojoj sobi, okružena mojim igračkama i knjigama. Mama je svratila da mi poželi laku noć, a zatim izašla. Razmišljala sam o tome kako je sve moguće i stvarno onda kada maštamo. Oduvek sam maštala o nekim čudnim mestima i stvarima, i iako sam znala da toga u stvarnosti nema, volela sam bar u mašti da uživam u tome. Mašta je neverovatna moć. Nije ni čudo što je deca toliko vole. Ono što me uvek vodi ka mašti jeste to neverovatno i svemoguće. Nekako je sve tako lepše i veselije. Čovek može maštati o svemu i baš sve se dešava. Nema zabranjenih i nemogućih stvari. Ono što poželimo, ostvaruje se poput neke čarolije.

Mašta je nekada moj najbolji prijatelj, jer me može utešiti i zabaviti. Mašta je moje uživanje i putovanje, moja iskrena sreća. Maštanje je najbolji način da se pobegne od nečega što ne volimo i što nam ne prija. To je najbolji način da ostvarimo sve što inače ne možemo. Zato uživam i radujem se svakom trenutku koji mogu da provedem maštajući.