Pred Vama je primer sastava za kraj školske godine, nešto što se odnosi na poslednji školski čas, na završetak školovanja, nešto kao osvrt na sve protekle školske dane. Ovaj sastav bi mogao da Vam posluži kao smernica u radu i da potkrepi Vašu maštovitost. Dragi maturanti, verujemo da ćete čitajući ove redove dobiti inspiraciju da napišete nešto sebi svojstveno. Da napišete sastav kojim ćete pokazati svoju autentičnost. SREĆNO!
Na kraju srednje škole
Uskoro se završava jos jedno poglavlje života. Kraj srednje škole i odlazak u neki novi, drugačiji svet. Osećanja su mi pomešana. Sa jedne strane tuga zbog odlaska, zbog rastanka sa drugarima, mladalačkom bezbrižnošću, profesorima, a sa druge nada i očekivanje isprepletano sa strahom od budućnosti. Kao da je tuga dominantnija u ovom momentu. Prebiram po sećanju. Na tren mi zaigra osmeh na usnama, na tren zaiskri suza u oku.
Sećam se koliko smo bili preplašeni prvog dana kada smo kročili u prostorije ove škole. Nepoznat enterijer, nepoznati profesori, nepoznata lica oko nas. Tek po neko se poznavao od ranije. Takvih je bilo manje. Gledali smo jedni u druge sa nekim oprezom, bojažljivo skrivajući svoju srž kako ne bi bili povredjeni. Profesore smo tih dana gledali sa strahopoštovanjem. Kako je vreme prolazilo, postali smo nerazdvojna družina, a strahopoštovanje prema profesorima je zamenilo poštovanje i uvažavanje.
Svako od njih je imao neki svoj metod kako da nas pridobije, kako da nas motiviše i da nam olakša period odrastanja. Istina, bilo je i nesuglasica među drugarima, ali smo to sa lakoćom rešavali. Zaboravljeno je sve. U sećanju su samo lepi trenuci, dani i godine. Bliži se poslednji školski čas. Bliži se matura. Euforija koja nas obuzima zbog organizacije svega toga, kao da na tren uspe da odagna tugu zbog rastanka.
Zakoračili smo u svet odraslih. Neki od nas će otići na fakultet, neko će potražiti posao, neko će zasnovati porodicu. Sigurna sam da će svako od nas poneti deo ove škole dalje sa sobom kroz život. Ponosno, onako kako su nas naučili.
