Za dečju igru potrebna je igračka. U prvoj godini života dete se zabavlja igrom svojih ruku i prstiju, a krajem prve godine već počinje da se u igri koristi jednostavnim igračkama koje može da uzima u ruke, da ih savija, da udara ili sa njima zvecka. Koristi se igračkama koje zveče ukoliko ih protrese ili baci. Složenije igračke mu ne treba kupovati, na primer, automobilčiće ili robote, jer mu još uvek ništa ne znače. Dok se kupa rado se igra igračkama od gume koje mogu da plivaju u vodi (patke, loptice i slično).
Igra je ozbiljan posao
Kada posmatramo decu, dok slažu kocke ili zamišljaju da su avion, uglavnom razmišljamo da je to samo zabava. Tako razmišljamo iz razloga što su nas tako učili, igra je zabava, školski zadaci obaveza, a posao napor. Međutim to je daleko od istine, deca kroz igru uče, pripremaju se za ozbiljne zadatke i iskušenja koja će ih čekati u budućnosti. Deca vole igru ne zato što je laka, nego baš suprotno, zato što je teška. Ona nastoje da stalno, iznova i iznova izvrše sve teže i teže zadatke, i da čine ono što i starija deca i odrasli.
Jednostavnije igračke su najbolje
Deca obično najviše vole jednostavne igračke, i njima se najduže igraju. To nije zato što su deca jednostavna, već zato što imaju mnogo mašte. Moderne igračke deci brzo dosade, to je zato jer imaju određene funkcije koje se ponavljaju i koje sputavaju dečju neobuzdanu maštu. Od dve kocke može se vrlo lako napraviti „teretni kamion“, mogu naređati male kocke i da to bude voz koji prevozi nekakav teret. Kada im dosadi kopno kocke postaju brodovi, avioni ptice i tako u nedogled.
Pomislite samo šta dete sve može učiniti sa običnom praznom kartonskom kutijom. Ona može biti krevet, kuća, kamion, tenk, tvrđava i td.
Igračke u drugoj godini
Čim dete u drugoj godini prohoda, nastupa „nova era“ njegove aktivnosti. Tada se igra raznim predmetima u sobi koje premešta s jednog kraja na drugi, interesuju ga fioke i sve što je u njima; jednom reči, počinje istraživanje okoline koja mu je do tada bila nedostupna, a koju merka već određeno vreme.
U tome ga ne treba sprečavati sem u slučajevima kada je moguća veća šteta ili povreda. Veoma se rado igra u pesku, puneći razne posude, a krajem druge godine pravi brda i potočiće. Slikovnice su takođe njihova omiljena igračka, premeće ih i prelistava i već rado sluša šta mu roditelji pričaju u vezi sa pojedinim slikama.
Igračke u trećoj godini
U trećoj godini devojčice obožavaju lutke, dečaci automobile i avione, a nosebno se raduju kad mogu da budu „pravi“ vozači na tricikli ili električnom autu, jahači na konju i sl. U ovo doba posebno vole igre mašte sa običnim rekvizitima kao što su mamina tašna, bratovljeva školska torba. S takvim rekvizitima u maloj grupi dece teku igre uloga majki, komšinica, učiteljica, doktora i sl… U to vreme mu treba obezbediti pribor za crtanje i slikanje jer su to još uvek njihove igračke na kojima škrabaju, „slikaju“ u mašti , vrlo spontano i bez respektovanja. Rado slušaju muziku uz prve pokušaje „plesanja“ pogotovu ako od roditelja budu podržana.
Mali konjanik – Jovan Jovanović – Zmaj
Điha, điha, četir’ noge,
Sve četiri krute!
Điha, Điha, mi idemo
Na daleke pute!
Sedlo mi je od marame,
Uzda od kanapa,
A bič mi je od očina
Prebijena štapa.
Rago jedna, baš si lena,
Zar te nije sram!
Al’kad nećeš ti da skačeš,
Ja ću cupkat sam.
