Što se zime kao godišnjeg doba tiče, mišljenja su podeljena. Tate i mame, kao i bake i deke ne očekuju baš sa oduševljenjem zimu, dok se deca beskrajno raduju čim ugledaju prve pahulje. Mnogi naši poznati pesnici, napisali su o zimi prelepe pesme. Pisali su o hladnoći, o snegu i ledu, o Snešku Beliću i životu u šumi prekrivenoj snegom. Mi smo izabrali neke od najlepših pesama o zimi i podelili ih sa vama. Uživajte u prelepim stihovima!
Pahuljica jedna mala – Momčilo Tešić
Pahuljica jedna mala
nije znala
gde bi pala,
u letu se zamislila,
na nos mi se naslonila
i odmah se istopila.
Meda – Gvido Tartalja
Znate li me: mu, mu, mu,
imam bundu debelu.
Kada dođu zmnski dani,
od zime me ona brani.
Nestrpljenje – Rusomir Arsić
Dosta mi je
zime suve,
staze prazne,
šume gluve.
Dosta mi je
jakih slana,
magluština
sa svih strana.
Nestrpljenje
već me steže,
hajde, počni
jednom sneže.
Na ledu – Jovan Jovanović Zmaj
Oj, duledu, duledu –
ovako je na ledu.
Noge kao strele,
teraj, braco, sele!
Veselo je, veselo,
sve se živo kreće.
Nos se malo crveni,
al’ otpasti neće.
Jedan leti upravo,
drugi malo kruži
Svako čeka pohvalu,
ako je zasluži.
Oj, duledu, duledu –
ovako je na ledu.
Tu je život pravi –
dok se ne otkravi.
Sanke – Gvido Tartalja
Lete, lete sanke,
lete kao strele,
uzane i tanke
naše sanke bele.
Sanke jure, jure.
Ima snega, ima.
Ako se preture,
i mi ćemo s njima.
Poledica – Momčilo Tešić
Niz uličnu nizbrdicu
napravismo poledicu.
Naišla je jedna mama,
klizala se malo s nama.
Za njom stiže brkat tata
i, eno ga, već red hvata.
Ded je nešto progunđao,
poledicu obišao.
Jedino je Mara pala,
klizati se nije znala.
Ali nije zaplakala.
Pahuljice – Sergej Kulidžan
Padale su pahuljice,
na krovove, na ulice,
po travnjaku,
trotoaru,
jednom đaku
na šubaru..
A dve male pahuljice,
belokrile grumuljice,
na sekino
lice sele
pa se smeju i vesele.
Golicaju nosić njen,
od hladnoće sav crven.
Zima – Jovanka Hrvaćanin
Deca stalno gunđala:
„Ovo zima nije,
nema Sneška Belića,
samo kiša lije.“
A zima je slušala
prigovore ove,
odmah se odlučila
na podvige nove.
Skupila je oblake
i severce grube,
pokazala srdito
svoje bele zube.
Čeda i sneg – Momčilo Tešić
Noćas pade
tanak sneg
na livade
i na breg.
U sneg gleda
prvi put
mali Čeda
osmehnut:
„Braca-Simo,
vreću daj,
da skupimo
šećer taj“.
Zima zima e pa šta je – Jovan Jovanović Zmaj
Zima, zima – e, pa šta je,
ako j’ zima, nije lav!
Zima, zima – pa neka je,
ne boji se ko je zdrav!
Haj napolje momak ko je,
tamo veje krupan sneg,
vi’š en’ navej’o je
čitav bedem, čitav breg.
A šta može zima meni,
šta mi može, šta mi sme?
Nek mi nosić pocrveni,
eto to je, to je sve!
Neznalice, lenivice – Jovan Jovanović Zmaj
Zašto patka, koka, guska,
Pa i druga perad mnoga,
Zašto idu usred zime,
I po snegu bosonoga? –
Jer ne znaju šiti, plesti,
Neznalice, lenivice,
A da znaju oplele bi
Bar za zimu čarapice.
Zimsko cvetanje – Momčilo Tešić
Kad padaju pahuljice,
procvetaju kabanice,
dečje kape, kišobrani,
šljive, jele, i jablani,
i brkovi
i repovi…
Od tog cveća nema roda,
samo – voda, voda, voda.
Ide zima – Vesna Parun
Zima ide,
ide zima.
Mali zeka
šumu ima.
Zima ide,
ide zima.
Mali zeka
majku ima.
Zima ide,
ide zima.
Mali zeka
krzno ima.
Samo jedno
Zeka nema,
Seku da mu
krevet sprema.
Da mu mrzle
šape greje,
dok u šumi
vetar veje.
Sneško Belić – Draga Mirjanić
Iz porodice Belića
poznajem nekog Sneška
tri se već dana celića
sve na mrazu smeška.
Telo mu je ledeno
a odeća snešna,
pogleda nas medeno
kao zima nežna.
No kad sunce grane
vrh naših ulica
sto će suza da kane
sa njegovog lica.
