Dragi srednjoškolci kako su teme za pismene sastave raznolike daćemo vam primer sastava na temu “Oprostila sam.” Sastav koji je pred vama može da vam posluži ne da ga prepišete, već da ga pročitate kako bi se kod vas iznedrila neka nova ideja, kako biste se prisetili neke situacije u kojoj ste oprostili nekome i naravno da pustite mašti na volju, da se raspišete.
Oprostila sam
“Praštajući čovek se uzdiže iznad onih koji ga vređaju” – Napoleon Bonaparta
Odrasla sam slušajući ovu rečenicu, ali godinama nisam shvatala njeno pravo značenje. Nisam se preterano ni trudila da razumem smisao ovih reči, ali sam verovala u njihovu istinitost, jer su mi je roditelji usadili duboko u podsvest.
Ušuškana u toplinu porodičnog doma, najčešće sam ja bila ta kojoj se praštaju svi nestašluci. Odrastanjem moj svet se širio, tako da sam nepromišljeno svoje najintimnije tajne delila sa drugaricom kojoj sam beskrajno verovala. Iako su moji roditelji smatrali da ona nije dobro društvo za mene, uvek sam uspevala da nađem opravdanje za svaki njen postupak. To ustvari i nije bilo opravdanje, već moje čvrsto verovanje da je ona divna, iskrena i odana. Njen zvonki smeh i pažljivo slušanje svake moje izgovorene tajne bili su više nego dovoljni da joj se otvorim bez zadrške.
Naivno sam verovala da ćemo biti prijateljice do kraja života. Da ćemo postati kume kada za to dođe vreme. Bila sam iskreno srećna verujući da imam ono za čime neki ljudi tragaju i u starosti. Nisam ni slutila da ona svaku moju tajnu prepričava po školi i da me ismeva pred drugima. Naslađivala se mojim problemima i radovala se svakom mom neuspehu. Sasvim slučajno sam to saznala, mada su i ranije neke slične priče dolazile do mene. Naravno, nisam htela čak ni da saslušam druge, misleći da su ljubomorni na takvo drugarstvo, jer nas dve smo bile nerazdvojne.
Drug sa kojim i nisam bila nešto posebno bliska, je iskoristio momenat njene nepažnje i snimio je mobilnim telefonom dok je ona pred drugima pričala sve moje najintimnije tajne. Trudila se da bude duhovita, citirajući me dok su se drugi grohotom smejali. Videvši snimak, ostala sam bez reči, bez daha. Najpre sam mislila da sanjam, a zatim se more suza prolilo iz mene. O bolu i razočaranju izlišno je i govoriti.
Trebalo mi je mnogo vremena da posle tog saznanja dođem sebi. Plačem samo kada sam nemoćna, a tih dana suze su bile moj saveznik. Suze je zamenio bes i želja za osvetom. Pre nego što sam zamisao o osveti sprovela u delo, iz podsvesti mi je isplivala misao da se čovek praštajući izdiže iznad onih koji ga vređaju.
Oprostila sam joj. Opraštam joj i ovog trenutka dok pišem i razmišljam o njoj. Opraštam joj zbog sebe. Samo praštanjem mogu da pronađem mir i prebolim sve te ružne događaje koji me vezuju za taj period odrastanja.
