Glavna karakteristika opsesivno kompulzivnih radnji je da pri njihovom izvršenju osoba, nezavisno od toga da li se radi o detetu, tinejdžeru ili odrasloj osobi, ima osećaj i ponaša se kao da je pod prisilom ili prinudom. Kompulsivne smetnje su one kod kojih osoba obavezno izvršava određene pokrete ili izgovara određene reči, što je ustvari način na koji se organizam rasterećuje psihičke napetosti, dok se kod opsesivnih tegoba nameću (opsedaju osobu) određene misli ili osećanja.
Kod odraslih, tipičan primer ovakvog ponašanja je često, nervozno pranje ruku, njihovo traljanje do iznemoglosti.
Jedan od mnogobrojnih čestih primera opsesivno kompulsivnog ponašanja kod deteta jeste onda kada dete svaki put dok se sprema da sedne da uči ponavlja određene postupke, uvek na potpuno isti način. Na primer, svakodnevno reže sve drvene olovke koje su na stolu, bez obzira što su već zarezane, a radni sto uporno čisti i posprema iako je sto već potpuno uredan i čist.
Da bi mogli da pomognete detetu da prevaziđe ovakvo ponašanje, najvažnije je da pokušate da otkrijete konkretan uzrok opsesivno-kompulsivnog ponašanja. Neki od najčešćih uzročnika su:
#1 Rituali ili procedure u procesu vaspitanja deteta
U mnogim porodicama insistira se na određenim radnjama koje se obavljaju uvek istim redosledom i na potpuno isti način, tako da neke obične i svakodnevne aktivnosti, poput pranja zuba ili ruku, korišćenja toaleta ili uspavljivanja, poprimaju formu rituala. Takvim roditeljima je veoma važno da se dete striktno pridržava ovih proceduar i otvoreno pokazuju nezadovoljstvo i ljutnju, često čak i kažnjavaju dete ukoliko ono nekim svojim postupkom poremeti izvođenje određenog rituala.
Ovakav slučaj je čest u porodicama u kojima roditelji nemaju dovoljno samopouzdanja, nesigurni su i uplašeni. Međutim, to nikako ne sme da bude opravdanje za primoravanje deteta da se uvek strogo pridržava procedure pri određenim aktivnostima.
Ako detetu neprestano upućujemo ekstremne zahteve, na taj način ustvari rušimo njegovu spontanost i kreativnost. Usled toga, kod mališana koji su na duži vremenski period izloženi ovakvim roditeljskim zahtevima i koji su primorani da poštuju sve rituale zato što roditelji misle da određene radnje treba obavljati baš na taj način, posle izvesnog perioda javljaju se opsesivno-kompulsivne smetnje.
Takođe, nekada i sami roditelji imaju problem sa opsesivno kompulsivnim poremećajima, što može da se reflektuje i na decu. Dobro je poznato da deca oponašaju svoje roditelje, te stalne opsesivno kompulsivne radnje roditelja podstiču dete da misli da je takvo ponašanje normalno. Zato i ono samo počinje da se ponaša na isti način.
#2 Prevelika ambicioznost deteta
Neka deca još od najmlađih dana pokazuju svoju ambicioznost, i kao po pravilu uvek sebi postavljaju visoke ciljeve. Sa druge strane, onda kada se dogodi da dožive neuspeh (a to će se sigurno, kao i kod svakog drugog deteta, pre ili kasnije desiti), nastaje problem. Naime, ambiciozni mališani taj neuspeh ne shvataju kao sastavni deo života i životne borbe, već kao dokaz da nešto sa njima nije u redu. Zbog toga se kod takve dece često javlja anksioznost, usled čega svako odgovaranje na času, svaki pismeni ili kontrolni zadatak, povećavaju kod deteta nivo stresa i napetosti.
Obzirom da teško doživljavaju svaki, makar i najmanji neuspeh, deca koja su preterano ambiciozna svim silama se trude da osiguraju uspeh po svaku cenu, a određeni rituali im u tom njihovom velikom trudu itekako pomažu.
#3 Dečji strahovi
Tokom svog rasta i razvoja, deca su često opterećena na razne načine, mogu iz zabrinjavati najrazličitije stvari i situacije, zbog čega dolazi do razvoj određenih strahova. Neki od tih strahova su realni, neki nisu, ali je za sve dečje strahove zajednička jedna stvar: svako dete koristi određene rituale kako bi moglo da kontroliše svoje strahove. Drugim rečima, određeni rituali koriste se kao deo odbrambenog mehanizma i samozaštita deteta od nečeg što kod njega izaziva strah.
Ovo su česte situacije koje obično dovode do pojave opsesivo kompulzivnih tegoba kod deteta. Međutim, ukoliko roditelji ne uspeju da proniknu u problem svog deteta i shvate zbog čega se ono ponaša na određeni način, najbolje je da potraže stručnu pomoć.
