Osnovna namena poslovica je izricanje životnih istina na jedan poučan i narodski razumljiv način. Poslovice su deo narodne mudrosti, kazane jezgrovito, sažeto i iznad svega slikovito. Često su poslovice smišljane u obliku metafore i tek nam tada preneseno značenje reči otkriva suštinu poslovice, njeno značenje i poruku.
Na osnovu poslovica i drugih umotvorina, može se prilično jasno stvoriti slika o životu naroda u prošlosti, sve do najdrevnijih vremena. Poslovice u svom kratkom, jezgrovitom obliku čuvaju, davna verovanja, običaje, u njima su sažeta sećanja, navike i društvene prilike.
Izdvojili smo nekoliko poslovica za koje mislimo da mogu biti dobre smernice za jedan zaista kvalitetan život. Izabrali smo tri kategorije, svaka gotovo podjednako važna, svaka poslovica nastala ko zna kada, provejana kroz ko zna koliko umova. Zamisli poslovicu i njeno putovanje, došla baš do tebe, jer ti je možda potrebna ili će ti možda nekada u budućnosti biti potrebna. Makar ti i ne trebala neće škoditi nekoliko mudrosti u kojima se ogledaju vekovi.
Poslovice o pameti i ludosti
Biti pametan je važno, ne najvažnije, ali zaista važno, čovek bez pameti unapred je osuđen na propast, na loš i nekvalitetan život. Zato treba znati:
- Ludost i oholost (gordost) na jednom drvetu rastu.
- Pametan misli što govori, a lud govori što misli.
- Bolje s mudrim pakati nego s ludim pevati.
- Lasno ti je sjetovati (savetovati) mudra, a još lakše prevariti luda.
- Zalud knjiga gde pameti nema.
- Kad bi se sve pameti iznele na Pazar, svak bi se za svoje mašio.
- Nije pamet u godinama nego u glavi.
- Pamet je starija od knjige.
Poslovice o dobro i zlu
Uzalud je biti pametan ako nisi dobar, loši ljudi su retko srećni, ljudi ih ne vole, klone ih se ako je to moguće. Zato treba znati:
- Dobro je sve znati, ali je zlo sve činiti.
- Valjan se čovek više ljuti, kada sam nepravdu učini nego kada se njemu kakva nepravda učini.
- Od vuka i od lava možeš kat-kad i uteći, – ali od savesti svoje nikad.
- Ništa nije tako lako izgubiti, kao bogatstvo. Al’ poštenje ti niko ne može oteti, ako ga sam ne pogaziš.
- Gramzivost sama se kazni. Gramziv čovek, što više ima, sve ga većma želje more.
- Ko je zaslužan da ima prijatelja, taj će ga i steći. I možda ga već ima, a još ni sam ne zna da ga ima.
- I u najvećoj bedi čista savest čoveka krepi i veseli.
- Da je raži koliko i laži, ne bi svet nikad gladovao.
- Ko čini sve ono što hoće, tom će najskorije doći vreme, kad će morati činiti ono, što neće.
- Ništa ne počinji u gnevu, jer je luda ko se u buru naveze.
- Ko hoće krivicu svoju lažima da opere, daj sve dublje u nju pada.
Poslovice o sreći i nesreći
Najvažnije smo ostavili za kraj, sreću. Sreću nije lako definisati, mnogi ljudi je ne mogu prepoznati, ili je prepoznaju previse kasno, kada je konačno izgube. Zato treba znati:
- Sreća i nesreća nose jadna drugu.
- Nema zime dok ne padne inje, ni proleća dok sunce ne sine, ni radosti dok ne delis s kime.
- Trudi se, da budeš sam sa sobom zadovoljan pa ćeš biti i sa celim svetom zadovoljan. Pravo zadovoljstvo nije nikad izvan čoveka.
- I najbogatiji da proda sve što ima, ne može da kupi sve što nema.
- Daj meni sreću, a znanje kome ti drago.
- Rodi me, majko, bez glave, samo nemoj bez sreće.
- Sreća korača brzo, a nesreća još brže.
- Hitar odviše, sreću preskače.
- S kim je sreća, i mrav mu pomaže.
